Наша књижевност

258 Књижевност

Наши пигци, осим тога, треба да прикажу огромну улогу наше земље у политици одбране мира у свету. Од наше Борбе и Револуције, које су унутра, у нашој земљи, биле ослободилачке и препородилачке, а које су, у ефектима споља, биле од огромног значаја за прогрес и мир у свету, до свих облика у којима се наш живот развија, кроз масовне организације, кроз народну власт, кроз читав систем под којим ми данас животно спроводимо изградњу социјализма, све је то један огромни активитет за мир. Овако градити социјализам као што се гради у нашој земљи, са еланом коме нема нигде примера, па ни у Совјетском Савезу, са способношћу да се гради, са смислом за конструктивност какви се не могу наћи на другим странама света, са свим тим огромним социјалистичким, стваралаштвом, трудбеници наше земље доиста доказују да се кол нас не мисли на рат, Кад би човек који зида кућу веровао да ће сутра бити земљотреса, он је не би градио. Кад наш народ не би ватрено желео мири у мир веровао, сигурно је да не би са оваквим еланом социјалистички изграђивао своју земљу. Ако треба дати најубедљивији аргумент, ако треба пружити свету велики доказ о ми“ рољубивости наше земље, ваља сваког поштеног и истинољубивог позвати да дође к нама, да види како се у овој земљи остварује социјализам и како је самим тим сваки човек у њој и градилац мира. Јер сваки наш човек мисли о будућности своје земље и зато се и бори за мир, који је потребан и њему и његовоме потомству.

Треба говорити и о нашем интернационализму, о коме смо, досад, дали безброј доказа, и које доказе не треба овде понављати, јер их ми сви знамо, јер их ми у сваком моменту јавно преживљујемо. Треба говорити и о нашем слободољубљу, о нашој самосталности, треба рећи из којих слободољубивих мотива извире наш данашњи став, колико су они дубоко укорењени у нашем нараду, колико не“ угушиво живе у њему осећања за слободу и за пуну унутрашњу независност. Наш друг Тито у свом надахнутоме говору, пре неколико дана, у Столицама, између осталог рекао је и ово: „Нама су потребни совјетски инструктори и специјалисти, али нама нису потребни совјетски командири, јер смо и ми научили командовати и можемо командовати и сами.“ Ова мисао, која је одлучно родољубива, истовремено је и дубоко племенита. Та мисао, доиста, изражава осе“ ћање које прожима сваког нашег човека, да у својој земљи жели да буде сам себи господар. То је, дакле, мисао која је у крајњој мери мирољубива, јер без тога унутрашњег спокојства мира и не може бити.

Писци треба да буду свесни да има још једно велико и, ваљда од најефикаснијих, средство у одбрани мира. Мир треба бранити и својом храброшћу, Имати храбрости у одбрани мира, што у даљој анализи смисла ове речи значи и немати страха од нарушавања мира, немати страха од агресије и од рата, велика је морална снага у одбрани мира као таквог. Заплашивање претњама и ратоборним демонстрацијама наилази на ефекат код кукавичких народа. А кукавиштво је прва подлога за агресију. Ми не бисмо могли да при-