Наша књижевност

%

Наш књижевник у борби за мир

„

Ако погледамо будимпештански процес, који је врхунац свеколике безобзирности такве политике, ми ћемо видети до каквог чудовишног облика може да се развија таква линија потпуног презирања сваког поштовања самосталности, части, поноса једне земље. Могло би се, чини ми се, замислити да би се будимпештански процес, по оваквој својој чудовишности, јавио и у другом, још чу“ довишнијем облику, да наша земља није имала у свом великом руководству, и у пуном унутрашњем јединству Партије и народа, потребну и ефикасну снагу да се одупре тежњама и плановима Москве. Чини ми се да се не варам кад претпостављам да би Москви било угодније да се тај процес спроводио са московским судијама у Београду, или са Југославијом на сптуженичкој клупи у Москви. А кад се није могла да погази тврда и отпорна самосталност наше земље, изабран је један трећи, блатни терен, да се она тамо упрља. Ако бисмо хтели да замислимо последице оваквог једног процеса у односима између капиталистичких земаља, у односима буржоаског политичког морала који још увек влада на многим странама света, не би нам тешко било претпоставити да би такав један процес мотао да буде и сазив ђе.

Овако ударити на самосталност једне земље, овако о њој неистине говорити, овако је ружити и прљати у свему најсветијем, почевши од њене велике Ослободилачке борбе пи Револуције, њених тешких, крвавих жртава у борби за прогрес и мир, па до њене грандиозне изградње социјализма, овако вређати читаво руководство једног народа и једне државе, доиста се може и мора гледати као тешка провокација против мира. Истовремено, то су појаве-које јасно иду у прилог остварењу агресивних међународних империјалистичких планова. И има се захвалити само социјалистичкој свести Југославије, смишљеноме и хладнокрвноме руководству наше земље, нашој Комунистичкој партији, нашем Централном комитету, великој мудрости и историском значају улоге коју у овом моменту носи наш друг Тито, што се читав тај прљави ужас који се показао на будимпештанском процесу није претворио у опасну хистерију. А симптоми хистерије у политици која се води са тих страна све су јаснији. Много од онога што се данас тамо дешава скоро би се рекло да је патолошког облика. А ми врло добро знамо колико је пута у историји психопатологија имала фаталних последица.

Према томе, опасност за мир прети данас свету колико са страва империјализма, толико и са ове друге. И баш зато што се та вова опасност за мир тако јавља да се њено жариште заплиће око наше земље, наши писци су више него икад у пуној моралној дужности да пред проблемом мира буду потпуно будни, да широм отворе и счи и свест и савест. Нашем књижевнику се данас не само императивно намеће улога да буде најактивнији у одбрани мира, него при томе и у одбрани своје земље, јер њу у овоме тренутку бранити, посао је непосредно користан и плодоносан у одбрани самога мира,

мов

победа АРА ОКА ЛИ ке, ДРВА АВАРИ Ке ПЕН

ГА ЉАС пад та