Наша књижевност

464 - Књижевност

Завладао је тајац; неколико тренутака хладне тишине; осјећало се да У том строју има разних људи; сад су сви ћутали и тешко је било утврдити да ли се слажу са Раушом или мисле друкчије.

Онда се зачу повик:

— Правилно, стријељати! Е

·Поче да говори неколико бораца у исти мах:

— Лако се јуначити над голоруким домобранима; И онако им је њихове муке превише.

— Не требају нам такви војници у батаљону.

— То су четници.

— Треба их повјешати.

Изненада се један борац успротиви:

— Шта сте заграктали, људи. Није човјек мрав. Није то тако једноставно и просто — убити друга.

То је био Алија Османовић. Осјећајући да многи борци примају његове ријечи, да му у души одобравају, он настави:

— Преступ је тежак, то је чињеница. Али треба да расмотримо околности под којима је учињен. Ви, другови, знате Лазара: напрасит човјек; пренагао, али би за борбу дао и посљедњу кап крви. Оно што многи од вас лако схватају и сматрају као нормално, њему то не иде у главу. На примјер, пуштање заробљених домобрана, или братство и јединство народа, и тако даље. Тешко схвата — то је чињеница. Због тога му треба омогућити да разбије своје з2блуде, да исправи погрешке. Ја бих и њега и Марка, тако разоружане, отпустио из чете и послао кућама на четири мјесеца. То ће им бити најтежа казна. Одузећемо им право да се боре у одреду. Послије, ако се буду добро владали, поново ћемо их примити своје редове, па нека оперу срамоту.

Неко је покушао да филозофски објасни Алијину дискусију:

— То што је друг Алија предложио, то је голи опортунизам. Ако наставимо да тако благо кажњавамо преступе појединаца, нашу војну дисциплину ће разјести трули либерализам.

— Шта мељеш»

— Говори разумљивије!

— Алија има право.

— Нашу војну дисциплину ће. разглодати трули либерализам...

— Друже командиру, неочекивано се јави Лазар Бањац, могу ли ја нешто да кажем>

— Говори.

'"— Неправедно је да нам судите подједнако. Марко није крив. Ја сам крив. Ја сам пуцао. Навукао сам га на танак лед, друга Марка, али не желим да га упропастим. Мени судите, а њега оставите на миру. Мене казните, ја сам за све крив.

Укратко је описао како је Марка уловио у своје мреже, како се овај у почетку опирао али је најпослије пристао, а да није ни био свестан шта чини.

>

пртреванни

ране ода ува ивицвегудаг