Наша књижевност

Е | ђ % Г 4 |

411

На састанку је било и старијих, жена и стараца, знатижељних и невјерних Тома, који су сматрали да се младеж није сакупила због неких нарочито озбиљних и важних питања, већ је ту дошла да краде богу дане, да се љубака и чини којекакве друге недопуштене послове.

Међу дјевојкама је била и Душанка. Висока, крупних очију које су јој играле од радости, гледала је у Алију као да је пред њом Милош Обилић, Бојала се да то људи и жене не спазе, па је крила поглед црних очију. Двије мрке плетенице, дебеле и сјајне, падале су јој низ плећа, низ црни јелек, до појаса. Коса јој се малчице замрсила и наресила над челом. Под црним јелеком са ивјетовима жуте боје извеженим рудицом, назирао се њен пуни стас и њене немирне груди. Дошла је боса као и многе) друге учеснице ове конференције. Изгледа да је трчала, ноге су јој по листовима биле попрскане бобицама блата, које се сушило и отпадало са врелих листова. Њено лице, опаљено вјетром и мрко, мало је огрубило од радног напора: чим је избио рат почела је у кући да замјењује оца и да обавља све његове послове. Са Алијом се само поздравила, тек су неколико ријечи рекли једно другом.

Алија је конференцију почео слиједећим ријечима:

— Другови и другарице, смрт фашизму! у

— Слобода народу!

— Ето, ми смо се данас састали...

Застао је, осјећајући да му ријечи недостају; морао је да предахне. Срце му је од узбуђења лупало.

— ..састали да се упознамо са стањем на Источном фронту и нашим фронтовима, и још неким другим проблемима, то јест стварима. Ратну ситуацију је добро познавао. Могао је да говори о свим битним догађајима за посљедњих мјесец дана. Осјећао је да му се мисли сређују, а узбуђење постепено ишчезава. Већ се ослободио, почео је да ргзмахује рукама, да диже глас; понекад је убацивао и неку духовиту ријеч којој су се присутни смијали. За младе Њемице је рекао да су из Русије очекивале скупопјене поклоне, а да им стижу тјелеса мужева који сузе смрзли пред Москвом; Румуни са Источног фронта, рекао је, вашљиви су попут „наших“ домобранаца, а многи Талијани гаће перу послије сукоба са партизанима.

Упитао је на крају говора:

. — Да ли је потребно да нека питања „детаљније објасним>

„један чича се јавио за ријеч:

— Друже, брате, реци нам шта се то десило доље код Бања Луке са нашим пролетерима и доктором Стојановићем»

Криво је било Алији што је и нехотице заборавио да пред овим људима раскринка најновије издајство четника у централној Босни. „Причам ту којекакве петљанције о Румунима, а заборавио сам на живу рану свих козарчана, на убиство друга Младена.“