Наша књижевност

480 : | = Књижевност

дуг 30 километара; ту је уништено преко хиљаду бункера, а заробљен је читав домобрански пук на челу са командантом, високим сиједим потпуковником.

Већ тих дана је Народноослободилачка војска у Босанској Крајини, која је израсла из партизанских одреда, претстављала моћну силу способну да разбије замашне непријатељске офанзиве и ослобађа многобројна села и градове.

Ускоро је и прољеће побиједило зиму; побјегла је зима као вјештица од тамјана; нови живот је кљукнуо, ширећи своја бујна плућа, дахћући врелим дамарима.

Појавили су се дјетлићи са црвеним перјем, сјенице плавих крила, мрки дроздови, црни брљци, шеве, препелице.

Упорни дјетлићи, припијени уз букова стабла, неуморно кљују и врте рупе да у њих положе своја јаја. Сјенице се завлаче у шупље пањеве; вртећи репићима и лепршајући крилима, оне весело цвркућу око дупља: носе у њих сламчице сувог сијена и птичије перје, спремајући лежај за своје мале. На будућност мисли и стара сврака; она облијеће глогово трње, мирише стара гнијезда, хладна и напуштена, и тражи ново мјесто на коме ће савити своје гнијездо од танких гранчица и вуне.

Дошло је прољеће умивено росом, окићено првим цвјетовима, младим лишћем и њежним пуповима. Избиле су из земље стидљиве висибабе, са бијелим круницама обореним према влажној земљи. Процвјетала је жута јагорчевина, са широким листовима сличним лопарима. Окитиле су се цвијећем шљиве ранке: бјелице, јајаче и прскуље. Процвјетале су трешње и ашламе, и већ суиму госте дошле марљиве пчеле, које се завлаче у дубину цвјетова сишући из њих медене сокове. 2:

Измилиле су из земље многобројне бубице и инсекти, „драге баје“, гусјенице и гуштерови хладне крви, жељни сунца...

Оздравио је и Лазар, преболио ране. Лијева рука му се укочила у лакту, срасла на оном мјесту гдје су је пребили митраљески меци, али је десна остала здрава и способна да носи војничку карабинку.

Лазар је обишао кућу, одморио се, разговарао са људима, са дјецом и женом.

Душанки је рекао:

— Алија те често спомиње, душу си му загријала. Некад сам се на тебе љутио због тога; сад -се не љутим: млади сте и здрави, широк вам бијели свијет.

Рекао је жени:

— Кућу нису запалили козарачки муслимани. То је фактичка истина. Није тачно оно што си ми причала. То су били усташки војници у фесовима, које су им на главу натукли Нијемци да би нам очи замазали, па да се са муслиманима почупамо за косе. То је фактичка истина, и више не брбљај којешта.