Наша књижевност

пуни

Е ње >

Браћа | 419

струже по тврдој цести. Било му је тешко и жао рањеника, али му муке није могао да ублажи.

Те ноћи, око два сата, послије шесточасовне дивље борбе Брезичани су заузети на јуриш. Престао је отпор усташа и Нијемаца. Четрдесет их је нађено мртвих, осамдесет их је заробљено, остали су нестали у помрчини. Планули су бункери из којих су малочас бљували митраљези, у њима је замирисала свјежа крв.

Однијели су Лазара у батаљонску болницу, умили га, опрали му и завили ране, преобукли га У нове памучне рубине. Свијест му се вратила идућег дана, и кад је више свога кревета угледао забринутог Алију, он се дјетињски насмијао.

ХУМ

Брзо су прохујали ратни дани, скоро читава година.

Преко Козаре је протутњала велика непријатељска офанзива у којој су учествовале огромне њемачке, усташко-домобранске, мађарске и Четничке снаге, до зуба наоружане. Страдало је много народа: стараца, жена, дјеце и рањеника, а на стотине их је одведено у заробљеништво. Спаљене су партизанске болнице и штабови, откривена многобројна складишта са житом и робом. Спаљено је на стотине сеоских кућа, штагљева, штала, зградица и кукурузана. Појавила се и Павелићева књига под насловом: „Козара гроб партизана“. У књизи је борцима са Козаре отпјевано посмртно опијело. Неког смисла је ова књига и имала непосредно послије офанзиве, јер су многи вјеровали У оно што је у њој написано, али је ускоро била повучена из продаје и никад се више није појавила.

Огромне губитке је претрпјела Козара, али је остала њена жива

сила: ма да осакаћен, остао је одред од неколико хиљада бораца; на мјесто мртвих и рањених, дошле су десетине и стотине нових другова исто тако оданих и неустрашивих; Други крајишки одред прерастао је у Пету козарску ударну бригаду, која је одмах кренула у нове осветничке' битке. ___ Изненада, крајем 1942 ослобођен је Бихаћ, снажно усташко упориште. У тој борби су се чули и повици козарчана: на бетонека утврђења Бихаћа, раме уз раме са грмечлијама, дрварчанима, личанима и банијцима јуришали су борци Пете козарске и Друге крајишке бригаде.) ·

Затим су ослобођене Босанска Крупа и Отока. Неколико дана доцније, разбијен је широки непријатељски фронт који се протезао од Санског моста, преко рудника ЈЉубије до Босанског Новог,

7) У Другој крајишкој бригади налазио се један батаљон козарчана, под командом славног Ранка Шипке, који је као пуковник и командант дивизије

Народноослободилачке војске Југославије погинуо код Травника крајем 1944 године.

10%