Наша књижевност

484 Књижевност

земљи, а њих већином, од прве до посљедње. странице, попуњавају млади људи, који се смјело прихватају тема са свих подручја културе и књижевности. Али књижевна активност младих не само да заслужује озбиљну пажњу, већ она данас заузима И веома значајно мјесто у нашој савременој књижевности, у нашем књижевном животу, јер се све више постепено уклањају границе између „старих“ и „младих“. А та чињеница најубедљивије говори како су плодотворни напори наше Партије у подизању и васпитању књижевног подмлатка у нашој земљи.

Републичка савјетовања књижевних почетника и младих писаца, која су одржана у току 1948 и 1949 године у свим Републикама, показала су да имамо довољно младих снага, да свијеже и нове снаге стално пристижу, да међу њима има врло талентованих, обдарених људи који ће се добро развијати ако им се на вријеме поклони пуна и свесрдна пажња. Али ова савјетовања су такође показала да све те нове, свијеже снаге које стално притичу, нисмо још у довољној мјери успјели да окупимо, организујемо, међусобнр повежемо и усмјеримо увијек правилним путем. До ових савјетовања ми нисмо имали ни јасан преглед тих снага; другим ријечима, нисмо знали шта и како се ради у литерарним организацијама јер су оне биле углавном препуштене саме себи, без помоћи и сталне бриге омладинских организација и удружења књижевника. Та помоћ омладинске организације и удружења књижевника је недостајала у сваком погледу, а нарочито у погледу садржаја рада тих литерарних организација. Отуда појаве малограђанштине у њима, елемената буржоаског схватања код неких чланова итд. што је све умногоме отежавало правилни и брзи развитак многих књижевних почетника. Републичка савјетовања су расправљала о свим овим питањима, а она су уствари значила прекретницу у раду са писцима почегницима. Послије њих су омладинска организација и Удружења књижевника почели да се баве много организованије, са више плана, остварујући непосреднију везу са литерарним организацијама омладине. Републичка савјетовања и прво савезно савјетовање младих писаца, као и сва наша досадашња искуства, говоре да рад са књижевним почетницима и младим писцима треба да буде предмет свесрдне пажње како омладинске организације, тако и Удружења књижевника, да се спроводи кроз довољно широке форме и организације које ће обухватити што више омладине која покушава да пише, или се интересује литературом, да буде довољно предострожан, конкретан и педагошки, што прије свега треба да имају у виду они људи који се тим послом непосредно баве, посебно редактори омладинских "часописа на које пада један од највећих терета тога рада. Није потребно говорити да људи који раде са писцима почетницима, морају водити рачуна да им је Партија повјерила бригу о њима, и да — према томе — морају стално мислити да од тога какав је њихов педагошки рад са њима у великој мјери зависи да ли ће ти млади љули оправдати повјерење које им се указује, да ли ће развити свој таленат. ~

ТЕ РА." ППИ РрЉ Нже

с они