Наша књижевност

пега анареве мана адио

ата аи

орао те +

| | 5 | | | |

· Поводом савјетовања: младих писаца

ж ж

Прва ствар која пада у очи када листамо омладинску штампу и омладинске књижевне часописе, извјештаје са терена и стенограмо са савјетовања, рукописе и писма која стижу редакцијама, јесте многобројност младих људи који данас пишу у нашој земљи. Без претјеривања се може рећи да данас код нас пише на десетине хиљада омладинаца и омладинки. У самој Хрватској, на примјер, има нешто више од 2000 омладинаца и омладинки који раде у литерарним сек-

· цијама и кружоцима и пишу. Редакције часописа су претрпане ру-

кописима почетника — омладинаца са радних акција, тек описмењених омладинаца са аналфабетских течајева, омладине из радних задруга, предузећа, средњих школа, факултета. Међу тим рукописима има и сасвим добрих, а и сасвим лоших. Али читајући ове многобројне рукописе, долазимо често до истога закључка до кога је некада дошао и Максим Горки када је говорио о масама „потрошача хартије и мастила“:

„Боље помање, али побоље“.

Али ове духовите "ријечи, нажалост, можемо са правом прим јенити и на многе већ штампане радове У омладинским часописима. Досадашњи резултати су нам показали да имамо велики број даровитих младих писаца од којих се могу очекивати значајни резултати на пољу књижевног рада. Али велики број њихових радова који су објављени у часописима, указују да је потребно много више мислити о квалитету онога што је написано и штампано. Често се штампају радови почетника и младих писаца који не задовољавају основне услове писмености, који откривају непознавање живота и материје о којој млади писац пише, природе и закона нашег језика, стила, синтаксе и т. д. Али, ако редактор понеком од тих аутора укгже на те слабости, он ће вјероватно наићи на јак отпор аутора. Међутим, досадашњи резултати литературе младих јасно говоре да је она дошла до тачке када ће развитак сваког младог писца зависити првенствено од тога у коликој мјери овлада књижевном техником. о

Није довољно само таленат, није довољно само располагати природном надареношћу за књижевно казивање. Потребно је, а то нажалост врло тешко схватају многи млади писци, да даровит млад човјек прије свега научи да се књижевно изражава, да књижевно излаже читаоцу своја осјећања и мисли, а то значи да он мора постати у пргвом смислу мајстор свога посла, да мора изучити до танлина свој занат, исто тако кас што мора јелан савјестан мајстор да упозна своју машину ако жели да буде добар и савјестан трудбеник. О овоме треба говорити из разлога што неки млади писци У својим књижевним покушајима занемарују ту књижевну технику, или, боље рећи, не брину се о њој, стављају је у други план. Мало је младих писаца (изузев неких младих пјесника из Словеније) који озбиљно настоје да упознају и савлалају досадашње тековине књи-