Наша књижевност

ормутаћ зе

| | | |

Хроника 499

традиције, али који истовремено у неизбјежном свакодневном сукобљавању с новим животом све више и више нестају. На бази свега тог новог рађа се тако и развија читав комплекс нових појмова и схватања, нових осјећања, снова и илузија, НОВИХ спознаја и истина, нових животних погледа, перспектива и потреба. И на том подручју постоји дакле суштински преокрет.

Живот је, према свему томе, данас ванредно интензиван, те садржајно и квалитетно нов. У вези и у складу с тим, питање стварања наше нове умјетности — националне по форми, а социјалистичке по садржини — поставља се и управо намеће не само кас могућност, него као логичан и нужни захтјев, као оправдани задатак, Тај је дакле задатак никао из нашег друштва, те степена и тенденца његовог развитка, он је настао као једна нова друштвена потреба. Према томе он може и мора да се испуни, друштво га управо зато и поставља да би га испунило. Постали смо наиме и друштвено и хисторијски зрели да тај задатак не само поставимо него и извршимо. Тај задатак тако постаје и један од неопходних елемената свестранијег и пунијег живота људи, један од елемената развитка друштва уопште. ,

Разумије се да све то не смијемо схватити тако као да ће нови односи у производњи и у друштву аутоматски и сами од себе утицати и развијати нову културу и умјетност. У том процесу одлучујући је фактор човјек и његова свијест. Треба имати на уму „да људи сами праве своју хисторију, — како то каже Маркс, — али да је праве у датој средини која њих саме условљава на бази постојећих фактичких односа — међу којима су економски односи, ма како да су силном утицају изложени од осталих политичких и идеолошких односа, ипак, у крајњој инстанци најмјеродавнији, образујући ону нит која се провлачи кроз све друге односе и која нас једино доводи до разумијевања.“

Стварање наше нове умјетности не овиси дакле само о опћим, објективним друштвеним потребама, могућностима и условима. Оно овиси и о условима и факторима субјективне нарави, о факторима и елементима које у процес и резултате извршавања дате задаће уносе и стварају појединци, ствараоци, умјетници.

Уз то, у том ће се процесу осјећати, вршећи већи или мањи утицај, и извјесни елементи традиције, културе и идеологије прошлости, снага културног наслеђа. Ти елементи могу у неку руку да- буду и баласт, оптерећење које може и да смета у извршавању датог задатка. Но, с друге стране, стечена позитивна културна искуства и квалитети могу у многоме и да помогну том извршавању. Зато је код тога потребно свјесно и зналачко одабирање таквих утицаја и традиција, таквих елемената који имају услова да живе и да се даље развијају, на које може да се ослони и наставља изградња наше нове умјетности. М обрнуто, требало је и требаће свјесно избјегавати и не допустити да дјелују и утичу они елементи који у нашој културној хисторији значе кризу, распадање, декадансу. У томе умјетности много може да помогне умјетничка критика, теорија и наука. Уз њихову помоћ може се најбоље знати одабирати и припремати и здраво тло и здраве клице, прокрчити тим здравим клицама на здравом тлу и потребно и право мјесто, те дати тако све могућности како би оне могле да се развију и процвату новим, још невиђеним и неслућеним љепотама.