Наша књижевност

Х РАОРЕНИРКТА Е

ЛИНОВНИ ПРЕГЛЕД

ПУТ НАШЕ ЛИКОВНЕ УМЈЕТНОСТИ

Не постоји и немогуће је да постоји умјетност уопће. Ван времена и ван друштва нема н не може бити умјетности. Умјетност је увијек једна одређена, конкретна умјетност, умјетност овог-или оног друштва, овог или оног времена. Она је' дакле, прије свега, друштвено и хисторијски дата и условљена, али и друштвено и хисторијски значајна. Умјетност је специфични вид одражавања и спознавања стварности и као таква она, претставља дно надградње одређених хисторијских и материјалних услова и базе, услова материјалног живота друштва које се, у складу с развитком и промјенама своје материјалне базе, такођер стално мијења и развија, дјелујући све више и све свјесније и на саму материјалну базу. Тим условима одређена је пи ограничена, у крајњој линији, и умјетност и њен развитак, она их на свој начин спознаје, одражава и изражава.

Наша нова стварност, узевши је у цјелини као н у појединим њеним дијеловима, у свима различитостима унутар јединства те сложене и комплексне цјелине, даје нам нов, ванредно богат, многострук и многолик материјал за умјетничко доживљавање, спознавање и обликовање. Стварање нових односа у пронзводњи и у друштву, условљено и омогућено револуционарним и досљедно спроведеним Народноослободилачким ратом, из основе је измјенило и услове рада и егзистенције човјека. На бази тих нових услова живота и рада настао је и развија се и посве нови однос заједнице према човјеку појединцу, чиме се опет нужно и појединац ставља у нови однос према друштву. Исто је тако и са односом друштва према умјетнику ни умјетности уопште, као и обрнуто. Затим, класна борба такођер се води у новим условима, у условима власти радног народа на челу с пролетаријатом и под руководством Комунистичке партије. У тој се борби остаци свргнуте класе свима средствима и начинима боре против уништења ни нестанка, а радни народ постаје све више свјестан себе и своје улоге, својих физичких и стваралачких снага и могућности, те значаја њихове организираности и свјесног усмјеравања једном заједничком циљу.

Све то у човјеку и друштву, у животу, раду, борби и односима рађа.

и развија нове квалитете, нове животне проблеме, заносе пи интензитете, битно и суштински различите од оних старих и преживљевих, који се евентуално још одржавају захваљујући. снази. малограђанске стихије, навика и

пуца

ћ , ;