Наша књижевност

оу тен ере рај њива арома

оази

жечих ве

пансвинај

пера ари манвлићуи

дојам Зале

ОСВРТИ

АТОМСКА ЛИТЕРАТУРА (Алдос Хаксли: „Мајмуни и суштина“; Ђ. Пристли: „Сан летњега дана“)

Проналазак атомске бомбе и њена употреба створили су на Западу појам атомског доба, а атомско доба већ је уродило — атомском литературом чији је сиже будући, трећи светски рат. У духу ратнохушкаћке кампање и ратне хистерије што је захватила владајуће кругове западног света, та литература треба да делује на душу и морал савременог човека разорном атомском снагом. Време племенитих снова о расту људске моћи прошло је за грађанско друштво и, уместо фантастичних романа Једног Жила Верна, на и Х. Џ. Велса ту доскора, којим је потхрањивана смелост и стваралачка машта људи и слављена величина људске мисли што осваја тајне науке и вове светове, савремена литература ове врсте труди се не само да доведе у сумњу смисао техничког прогреса већ настоји и да људима огади и ову једину земљу на којој живе. Не ради се при томе само о филмским сценаријима: о „Џилди“ — атомској бомби, о литераризираним мемоарима атомских стручњака, репортажама о експерименту на острву Бикини и о детективској, жутој литератури. Ове године огледали су се у тој области и два. истакнута западно-европска књижевника Ђ. Пристли и Алдос Хаксли, први позоришним комадом у коме се човечанство, или бар Енглеска, позива да се врати у идилу сеоског летњиковца — „кантри хауза“ викторијанске епохе, други романом којим се цео свет једноставно шаље дођавола.

Алдос Хаксли, који је још на почетку своје књижевне каријере, у роману „Модерно време“, иронизирао будуће друштво и високо развијену технику којом ће се оно служити, па се затим згадио и на овај наш, „релативно још неразвијени и технички заостали свет, својевољно отишао у прогонство, у самоћу неке виле на обали Калифорније, у будистичку контемплацију и нирвану, најзад је сасвим резигнирао над човечанством и у свом последњем роману, „Мајмуни и суштина“, претставио људе као мајмуне, лудило назвао суштином, а целу земљу, негде средином овога века, дигао у ваздух.

Радња романа дешава се двесто година по престанку дејства радиоактивног зрачења атомске бомбе, но, роман почиње једним прологом у коме се говори о садашњости. Шетајући улицама Холивуда Хаксли је приметио како је из једног камиона, који је возио у крематориј товар одбијених сценарија, испао један смотак, узео га је, прочитао и, пошто је узалуд тражио

19. Књижевност