Наша књижевност

Мр у ЧИ ме

Рат

пева "АИ

ут ти“

ни 7 етар 7 ГИ рат" ж

књижевност 18

Ми смо душу унели у своје скице... Нрошле године пре ам | најбољи друг од туберкулозе. Причао сам ти о мм е ЈЕ видиш како у болници изгледа одељење за грудо олн 8 А И Тамо би и здрав човек за три месеца умро. Наш санат МЕВЕ сваки свој кутак изложио сунцу. (Облачи копоран артилери чника. и 6. Да... Спремила сам ти пет преобука и две питанае Бошко. (Погледа У кофер. Кроз смех.) Па шта ти то радиш, мамар Као да идем на летовање!

Стана. (Изненађено.) Штог о

Бошко. Мама, почиње — рат! Ја ћу, можда, спавати , Ре и у блату. Требаће брзо ићи с једног места на друго, НАННЦАТР ЈЕ – нити се. Коњима је доста што вуку топове и муницију, не тр Е још товарити и официрске пртљаге. И шта ћу ја са свим тим рима» Метни две кошуље у ранац и то је довољно.

Стана. Мислиш да ћеш се брзо вратитиг

Бошко. Ко то зна.

Стана. Нешто ће се десити. Ти ћеш брзо кући.

Бошко. (Засмеје се.) Па да... Онда остави тај кофер, метни ми две кошуље у ранац и. (Ухвати мајку за руке и гледа јој У очи.) Мама, ти не верујеш у то што говориш.

Стана. Ја то желим.

Па сујете (Убереној Пал нибићејав а О На крају.

Стана. Ноћас сам сањала... види мене. Почињем да говорим глупости... Не, ти знаш да нисам сујеверна. Али, ето, нећу да кријем, предосећам да ће се нешто добро десити.

Бошко. (Погледао је у часовник). (О, ја заиста треба да пожурим. У

Стана. Понеси ово што сам ти спремила.

Бошко. (Ведро. Добро, мама. (Спази на сточићу књиге). Умало нисам заборавио. Да пртљаг буде већи, понећу и ово. (Пружи јој четири књиге у модрим корицама.) Толстојев „Рат и мир“.

Тата каже да му је у време затишја то била најдража лектира. Покушаћу...

Стана. (Разведрено. Понеси, сине.

Бошко. (Певушећи купи ситне ствари расуте по столу и додаје их мајци.)

Стана. (Затвори кофер). А остало ћемо у ранац.

Бошко. (Узима са стола бележницу.) Водићу дневник. На првој страни писаћу о теби... Како смо се растали, Уосталом, можда ћеш ти бити у правуг Можда ће дневник бити веома кратак» (Писне локомотива.)

Стана. Целе ноћи нисам ока склопила. Пролазе ти возови. И људи... певају.

Бошко. Пева народ, мама. (Пауза.)

ји си