Наша књижевност

.

Раскрсница 23

Петровић. ..Што кажу: тресла се гора — родио се миш. Какав миш! Све сам одвратни, гадни пацов... Гракћу као вране над лешином. Мисле: ето за нас посла. Мало су пара намлатили. За њих је народ и Петнаесте пошао на кланицу. Је ли Живко... Јесу ли Милутинчић и Кајафа... саградили фабрикег Шта су то они имали после Осамнаестег Жиг на чело и хајд' у пензију, да направиш места новопеченим, парадним генералима. Геџа да оре и копа, ратни команданти да гаје пчеле, а господа подрепаши подруку с лиферантима засели да управљају земљом... Пшеницу су истребили... остао само кукољ. Да... Што ја то теби говорим» Ти си млад, не разумеш.

Бошко. Ти си то мени и раније говорио.

Петровић. Зашто сам говориор Ни сам не знам зашто да ти трујем душу!

Бошко. Опрости, ти ми ниси тровао душу. Ти си ме учио да волим своју отаџбину.

Петровић. Отаџбину мораш волети ако ниси хуља... шта рече, кад ти полази воз>

Бошко. Има задоцњење. За пола сата.

Петровић. Идем до пчела. Видећемо се још. (Пође.) Не, боље сад да се опростимо. Здраво. (Држи сина за руку.) Плашиш ли се, дечкор

Бошко. Не, тата.

Петровић. Хоћу нешто да ти кажем. Запамти то. Ти си добар младић. Буди још бољи. Рат је велико искушење. У рату се људи покажу онакви какви јесу. Немој да паднеш на томе испиту... Понашај се мушки, туци се јуначки. Ја знам, ти си незадовољан, понекад говориш као комунист. Али у рату се све мора заборавити... (Глади му еполете.) Мене нису позвали. Или ме се више не сећају, или ми не верују. Свеједно, тек ја остајем овде, као жена. То је гадно, срамота... Сине, туци се и за мене. То сам хтео да ти кажем. (Загрли га.) Здраво! (Ведро.) Ништа то није. На рат се навикнеш. Та се навика тамо зове храброст.

Стана. (Уђе, носећи шоље с чајем.)

Петровић, (Стани.) Ти немој да цмиздриш. Сузама не ваља испраћати војника. (Бошку.) Добро ти стоји тај копоран. Сасвим добро. (Стани.) Немој да га претовариш стварима. (Бошку.) Пази, потчињени је млађи брат. Строго кад треба, али братски. Пример, мораш увек млађем бити добар пример. Фразе баци! Фразе се слушају, али се у њих не верује. Дело! То! Пођи са срећом и врати се здраво, (Рукују се.) Одох ја да видим своје пчеле. Узнемириле се, Сврбе их крила. (Стани.) Ти ћеш, стара, да расађујеш парадајз, а ја ћу да командујем пчелама — најдисциплинованијом војском на свету. Сваки на своје место. (Загуши га налет бола и беса, закашље се.) Да, сваки на своје место. Одох ја на пчелињак. (Оде брзо).

Стана. (Гледа за мужем.) Није весео...

до

рит не > аут

ме = = 7