Наша књижевност

ЈАВИ Ел ЧИ ср “ > „7

Три сина 33

„ јала стража, а на прозорима су биле решетке да лопови не би од" нели ствари из капеле. Ја сам слушао ту вику из суседства, а нисам смео да приђем. У један мах нисам могао више да се уздржим и хтео сам да се приближим стражи да је замолим да ме пусте к сину. Али стража није хтела да ме слуша и уперила је у мене пушку. Пошто се нисам одмах уклонио, стража је опалила поред мене. Ишао сам и код команданта места и покушао да измолим да ми пусти сина, пошто је рањен.

„Да га ослободим“, загрохотао се командант.“ „Зашто да га ослободим2г Нека цркне „свиња ларви а КА Има пета да умире.' Једном ће већ цр ;

: Ништа нисам могао да зурадим и. морао сами г даље. да слушам: како ми син умире у капели. Матија је умирао два дана и две. "ноћи и тек друге ноћи пред зору утишало се јаукање у капели. Затим

смо их сахранили. Гробар који је тога јутра видео. капелу, казивао је касније како је седам партизана било лепо на гомили.и кака је мој син Матија лежао пред закључаним си која: није ЛЕО

гао да пробије. | Нам "Тако је: умро трећи син Матија.“ о ља " Међутим, док је у почетку глас друга био свакидашњи, зеднолик, опажало се да при крају говори све теже, с болом. И његови кораци постајали су мало бржи. ;

„Тако смо ја и мајка изгубили сва три сина. Прва двојица су

још увек покопана за плотом, а'Матија на гробљу.

Једном ћу морати сву тројицу сместити заједно, али сместићу;

Матију к њима, а: не ону двојицу к Матији, јер не волим 'да леже

тамо где су Немци покопали Матију, пошто је реетнодНо два да-

ва: умирао. ни У међувремену се пријатељу угасила лула, али је није више

припалио. Ускоро пошто“ је завршио своју призу, Рено јеж анзе „А сад“ морам овуда узбрдо.“

И већ га је нестало на У који је узастрану водио ЕСЕЈОЈ колиби.

· Прежихов Воранц

~. .

3 Књижевност

рит раиприе

њиве, пр ври"

= ера гета ~ ж ке пити,

па

црне ВН РА АВА и