Наша књижевност

а У и | 5 + - Ж Књижевност

= ж

Ромен Ролан (Котат КоШапд) рођен је 29 јануара 1866 у бургундском граду Кламеси, под бреговима Морвана. Отац му је био бележник. Одрастао је у традицијама француске буржоазије, у либерално-рационалистичким традицијама толерантног хришћанства и „толерантне“ револуције. Револуција из 1789 помињана је са резервом. Народ је збрисао Бастиљу, а грађанство, кад је постало моћно, брисало је успомену на њу. Револуција из 1870 била је омражена. Комуна је била „страшило“ у васпитавању грађанске Француске.

Тако је изгледало небо идеологије које се надносило над велики економски развитак модерних продуктивних снага. Треба додати, да су снаге грађанства, које су акумулирале профите, биле потпуно оријентисане ка овоземаљским циљевима. Њин поглед је био рационалан, а њина слика света материјалистичка.

Годину дана по Ролановом рођењу појавило се Марксово дело „Капитал“, које претставља научну основу модерног радничког покрета. А у годинама у којима је Ролан, на Вишој нормалној школи (Есоје погтаје зирегеште) у Паризу, изучавао светску интерпретацију финансиског и рентијерског друштва као највише истине живота, у Француској је било доба „реванша“ под генералом Буланжеом. Панамски скандал (Стависки-афера Х!Х века), Драјфусов процес, прогонство језуита — исечци су из филма његове младости. И примитивно-материјалистичко учење Ла Тена: врлине и пороци су производи, као витриол и шећер. Зар не би и-правичност и подјармљивање, рад и експлоатација рада, били исто тако производи — ван домена сваке етичке мерљивости2

Растућем и победоносном грађанству био је потребан рационализам, велика критичка свест Монтења, Волтера и енциклопедиста, да од феудалног поретка преотме небеско обележје света, који је бог створио и који једино он може да измени. Пошто је политички ставила на престо своју властиту религију, буржоазија је прогнала авет рационалистичког и аналитичког тумачења друштва, коју је сама била дозвала. Тако је опет пропагирала богове из прошлости и на индустријализираним разбојима своје идеологије ткала нову ореолу, да камуфлира велики систем пљачке.

Они песници који су Х-зрацима научно фундиране свести осве-

· тљавали друштвену стварност и који су, полазећи од критике постојећег, формулисали етичке захтеве преображаја, постали су непогодни. У те је спадао и Ролан.

а ~