Наша књижевност

“0 ањижевност

-ници. Помен идуће године ваља да буде рок за научнике о коме ће саопштити «своја истраживања, а књижевницима прилика да прикажу своје погледе и

тумачења.

|

-Као дужност то је схватила и влада народне републике црногорске која ле одлучила да се приликом стогодишњега помена Његошеве смрти отпочне ааздавање његових целокупних дела. Ради тога образована је редакциона комисија коју чине др Никола Банашевић, др Радосав Бошковић, др Михаило "Стевановић, др Видо Латковић, др Радомир Алексић, Радован Лалић и Пуниша Перовић. Овај одбор, уз помоћ зналаца Његоша, наше књижевности и језика, има да приреди Његошева дела према првим издањима и рукописима песни“ ковим уколико су сачувани, да притом узме у обзир све познате чињенице, тумачења и гледишта, да исправи штампарске грешке, да редигује текст према данашњем правопису и интерпункцији, — једном речју да начини дефини-тивно, критичко издање свих Његошевих списа, с коментарима, предговорима, речником и осталим апаратом који је у обичају за такве књиге.

Тај посао — припрема критичког издања свих Његошевих дела — већ је почео претходним испитивањем текстова. На једној седници, у Академији наука, др Никола Банашевић изложио је, недавно, пред члановима Института књиокевности своје напоре да што правилније редигује „Лучу микрокозма“. Пре њега ни један од ранијих редактора овога спева није испитивао један примерак првога издања „Луче“, нађен у бившој дворској библиотеци на Цетињу, у коме је неко вршио исправке мастилом и црвеном писаљком. Душан Вуксан је тврдио да је то био Његошев лични примерак с песниковим својеручним псправкама, али се, по Банашевићевом мишљењу, Вуксаново тврђење не може примити за поуздано, уколико не би било поткрепљено неком сигурном експертизом (ма да боја писаљке указује на писаљку старинске фабрикације, можда баш из половине прошлога века). Пошто је изнео и испитао све те исправке, Банашевић је изразио мишљење да би се оне могле примити јер усавршавају текст првог издања, те ће их, надајмо се, свакако бар саопштити читаоцима испод текста. Џомињући затим нека места, за која му се чини да су измењена зиштампарским грешкама, Банашевић је утврдио да је од издавача први свесно унео у текст „Луче“ неке измене Станко Враз који је прештампао Посвету Сими Милутиновићу у шестој књизи свога „Кола“ за годину 1847-у. Једна је нарочито занимљива. У првом издању „Луче“, природа

~ на сва моја жарка љубопитства смијехом ми одговара њеним,

а Враз ово њеним исправљау њемим, што доиста звучи и лепше и логичније, јер у првом случају реч само попуњује број слогова у стиху а у другом га чини лепшим и дубљим, те се Банашевић с правом пита: није ли Враз штампао Посвету на основу неког примерка „Луче“ који је Његош исправио кад је децембра 1847 слао своја дела Вразуг Чини се сасвим вероватно да је иоле нејаснији рукопис доиста могао изазвати овакве грешке