Наша књижевност

ПН А

ај.

Хроника 69

Сем неких изузетака, то је била више популаризација, него удубљивање и продубљивање!)

У оним приликама, тек две године после окончања рата, таква појава Сила је разумљива. Требало је народу протумачити једну од највећих наших духовних и уметничких вредности; за нешто даље од тога није се имало ни даха ни времена. Велике и озбиљне дужности обнове земље и уређивања државе нису остављале на претек снаге за темељите књижевне и научне послове. Отуда ни коментари уз нова издања „Горскога вијенца“ нису премашивали Ретлетарева, нити је писање по часописима и новинама ишло даље од пригодног одушевљења и популаризације. Да је ипак сав тај рад био-врло користан не треба доказивати. Његошево име, његов песнички лик, стотине хиљада примерака његова дела допрли су данас у колибе и радионице, што раније није бивало.

Сада су прилике много повољније. Обнова тече усмерено и све успешније, земља је у миру, и књижевни и научни радници све више се предају својим пословима. А како је прослава године 1947-е, крај све импровизованости и пригодности своје, ипак усталасала и покренула многе од оних који су се израније бавили Његошем или се сад осетили кадри да се посвете његовом проучавању, догодило се да је после те манифестације све јаче оживљавало: занимање за песника и његово дело и да се све више писаца и научника окупљало на послу проучавања и тумачења Његоша. Све то даје наде да ће помен о стогодишњици његове смрти која пада у јесен године 1951 (Његош је умро 19, тј. 31- октобра по новом календару г. 1851) поред пригоднога каЗрактера бити и у знаку темељног проучавања и тумачења с важним приносима нашој књижевности и науци, јер је сад за то много боља прилика него кад су радили Милан Решетар или Павле Поповић.

Да то не треба да буде само нада, него дужност на коју морамо већ сад помишљати, тако су је доиста и схватили неки наши научни и књижевни рад-

1) Живорад П. Јовановић Библиографија за 1947 годину, Историски гласник 1949, с. 126, доноси 15 мање-више важнијих чланака. Поред. њих вреди забележити још и ове: Барјактаревић Мирко, Оружје у „Горском вијенцу“, Стварање 1947 (П), с. 223—232: Вукелић М, Његошево ђаковање у Топлој код Херцегновог, цетињска Побједа, бр. 4 од 26. 1. 1947; Вукмановић Саво, Његош у Боки, Побједа, бр. 16 и 17 од 9 и 12. ТУ. 1947; Исти Истрага потурица у Црмници по „Горском вијенцу и по народном предању, Побједа, бр. 28 од 21. М. 1947; Луковић дон Нико, Прво Његошево путовање Јадраном, Побједа, бр. 23 од 3. М. 1947; Исти Његошеви савременици Никола Томазео и критичар Франћески о „Горском вијенцу“, Побједа, бр. 27 од 17. У. 1947; Исти, Ко су Мехитаристи код којих је Његош штампао „Горски вијенан“, Омладински покрет, бр. 18 од 18. У. 1947; Исти, Кућа у којој је Његош провео посљедње године у Приморју, Побједа бр. 31 од 31. У. 1947; Исти Његош у Котору, Доброти и Перасту, Побједа, бр. 32 од 4. У. 1947; Миловић др Јевто, Одраз преписке владике Рада у „Горском вијенцу“, Стварање 1947 (1), с. 66—79. Сем тога в. библиографију, објављену у „Стварању“ 1947 (11), с. 372—8375.

Пригодних написа биће неколико стотина. —- Словеначку литературу

о Његошу и „Горском вијенцу“ приликом прославе в. у „Славистичној ревији“ И (1949), с. 174. 5,

пена

Узун

при