Наша књижевност

Хроника 73

Уз сабрана дела, како чујемо, поменути одбор намерава да објави и библиографију о Његошу. Ми под тим подразумевамо све што је о Његошу писано и сва издања Његошевих дела, као и њихове преводе. Ми смо на другом месту указали!) на можда досад у библиографијама незабележена издања Браће Јовановића у Панчеву и Браће Поповића у Новом Саду, али то се тицало само „Горскога вијенца“. Овде је прилика рећи да смо после тога утврдили, у недатираним свескама „Народне библиотеке браће Јовановића“, два издања „Луче микрокозма“, по четири „Слободијаде“, „Пустињака цетињског“ и „Шћепана малог“, и шест „Горскога вијенца“. Можда их има још и више, што би се свакако утврдило кад би се пажљиво прегледало и упоредило по неколико стотина примерака од свакога дела. Сем тога, и Тома Јовановић издавао је „Огледало српско“ двапут (бар ми смо видели само два издања), а не једном, као што се обично наводи.

Библиографија о Његошу је голема. У нас се обично ниподаштавају библиографска истраживања и отуда ми ни до данас немамо библиографије, те наши књижевници и научници каткад лутају, губе време и чине грешке јер не знају за ранију литературу. У последње време, додуше, излазе некакви библиографски месечници и годишњи зборници, али њих раде нестручни биро» крати, управо њихове дактилографкиње. Срећом, библиографија о Његошу је у добрим рукама; на њој је радило, додуше свак за себе, неколико научних радника „без ичије плате и хвале“, али је радило педантно и прецизно, и ако поменути одбор нађе начина да с њима дође у додир, на основу њихове грађе може се начинити једна библиографија о Његошу са четири, а можда и више тисућа бројева. Само ми мислимо да та библиографија треба, најзад, да буде резонирана, то јест, ма и најсажетије, да за сваки забележени спис буде начињен и извод из њега, да се одмах види шта тај спис доприноси познавању Његоша.

Овом приликом требало би помишљати и на иконографију Његошеву, тј. на слике којих има интересантних и прилично непознатих: на пример портре младога Његоша од словеначкога сликара Томинца, рађен кад је Његош пролазио кроз Трст, или онај који смо погрешно назвали „Његош као ратник“ у нашој редакцији „Горскога вијенца“. Један избор таквих слика и других илустрација у вези са Његошем и Црном Гором, па и факсимили и историске карте, треба свакако да уђу у ово издање сабраних дела. Карта која би нам забележила племена, нахије и места, поменута у Његошевим делима, била би такође врло корисна за многе читаоце, нарочито изван Црае Горе. 2)

1) Колико је пута издаван „Горски вијенац“ (Летопис књ. 361, с. 52—54).

#) Не би, разуме се, ушло у сабрана дела, али време је помишљати и на два посебна зборника, од којих би у један ушло шта су савременици забележили о свом сусрету са Његошем, а у други важније студије о њему, расуте по часописима и листовима, О првом зборнику в. опширније у нашој белешци „Сведочанства савременика о Његошу“, Летопис, књ. 901 с. 5051. —"Историски Институт на Цетињу покренуо је сличну збирку „Странци о Црној Гори“ коју би требало проширити сведочанствима о Његошу.