Наша књижевност

74. Књижевност

М

Најзад, у целокупним делима требало би дати и једну озбиљнију студију, управо монографију, на ПЕК досад објављене литературе о Његошу, а грађе п објављене и необјављене, јер ваља имати на уму да је у последње време сабрано, нарочито по приморским архивима, прилично грађе о Његошу и његовом времену.

Имајући веома уређену обавештајну службу, аустриске власти пратиле су у танчине живот Црне Горе. Особито из Котора запажани су и најмањи догађаји и најбезначајније личности у Црној Гори, па је природно да се нарочито водило рачуна о сваком поступку Његошевом. Аустрија је имала своје достављаче како у најближој околини владичиној, тако и на пијаци которској, где се будно пратило шта Црногорци казују и одмах достављало комесару де Грију (де Спаеег), а овај гувернеру Лилијенбергу у Задар. То је исто чинио и начелник дубровачкога среза барон Шалер, као и которски поглавар Ивачић. Један од највештијих достављача био је несумњиво Фридрих Орешковић!) аустриски капетан у комисији за разграничење с Црном Гором, с којим се Његош радо дружио кад је силазио у Боку. На гозби или приликом дружења с официрима Његошу би се измакла каква мисао или изјава, Орешковић би је бележио и достављао. Чак и песме и епиграме које би Његош официрима, обично Словенима, или својим бокељским пријатељима читао, овај би узимао на прочитање, преписивао и слао у Задар. (Као строго поверљиву архиву гувернер је те доставе држао у својој спаваћој соби; доцније су прешле у задарски архив, али се данас, нажалост, од Његошевих стихова налазе само смоти, а стихова у њима нема.) Исто тако, и у Трсту, у Бечу, и свугде на аустриској територији где год би Његош боравио, достављано је све што ради. Чак и његови рецепти, рачуни или наслови књига које су му стизале поштом, преписивани су кришом и слати где треба. У исто време дејствовала је и турска шпијунажа у Скадру, где је Аустрија поткупљивала везирове чиновнике да јој предају преписе шпијунских извештаја о Његошу и Црној Гори или наредаба из Цариграда које су се тицале Црне Горе. Захваљујући страху католичке и хапсбуршке Аустрије од словенства сачувани су, дакле, за нашу књижевну и политичку историју многи значајни документи, које треба до краја прикупити и користити.

Најбољи живи познавалац Његошева живота, др Петар Колендић радио је у архивима Задра, Котора и другде по Приморју у неколико махова, уколико су му то ограничена средства допуштала, и дошао је до значајних налаза. Неки су од њих објављени, као италијански превод Његошева „Гласа каменштака“ о коме се пре Колендићева проналаска знало само по неколиким

_ наговештајима из Његошевих писама. То је уствари једна рана верзија

„Слободијаде“ која је после из основа измењена. Године 1833 Његош је покушао да је штампа у Бечу и том приликом, да би аустриска цензура дело што боље размотрила, начињен је овај италијански превод који је остао у

1) Мемоари капетана Фридриха Орешковића из 1838 год. Цетиње 1949.

“