Наша књижевност

ћено школовање на матерњем језику; у сразмери са великим развојем школства бујају и друге гране културног живота Мађара. Мађарска штампа је развијенија него икада раније, библиотеке су такође бројније неко икада, сви други облици културног живота дају слику интензивног и несметаног националног развитка. Број издатих књига на мађарском језику (без уџбеника) бид је: 1945 године 4 књиге у 46.000 примерака, а 1949 године 144 књиге у 650.000 примерака. Књижевни живот је такође интензиван: Мађари у ФНРЈ имају девет својих листова и часописа, у којима сарађују неколико писаца-Мађара, већ формираних и познатих, а јављају се стално нови, млади и талентовани писци.

Словаци такође имају своју штампу и свој књижевни часопис, у коме сарађују неколико младих писаца Словака.

Док међу Румунима пре рата није било никаквих књижевних манифестација, данас међу њима постоји снажан књижевни покрет, који је окупио петнаестак младих књижевника, песника и приповедача. Румуни такође имају своју штампу и књижевне публикације.

Русини, који су до рата били културно веома заостали, после ослобођења почели су да живе .новим, свестрано културним животом. Код њих, међутим, још нема развијенијег књижевног стварања.

Ни трага од икаквог културног а камоли књижевног живота није било пре рата међу Шиптарима. Данас на њиховом језику излази читав низ листова и један књижевни часопис, у 1949 години издато је укупно 36 књига на шиптарском језику из политичке литературе и лепе књижевности. И Шиптари имају неколико својих писаца.

Турска национална мањина је за протеклих пет година постигла видне резултате напољу просвећивања. Поред великог броја турских школа и културних установа, и њихова издавачка делатност расте. Досад је штампано преко 80.000 примерака књига на турском језику. Међу Турцима се јавља већ и књижевни рад.

Веома жив, занимљив и многостран је читав културни, па и књи-

Књижевност

жевни живот италијанске националне мањине. Они имају велики број својих листова и часописа, међу којима и књижевну ревију „Уметност и рад“. Поред неколико већ познатијих писаца-Италијана, песника, приповедача и драмских писаца, јављају се такође многи млађи писци.

Другог дана Конгреса Велибор Глигорић је одржао реферат о нашој савременој прози. Он је констатовао општа настојања наних писаца да у својим делима одразе нашу савременост. Њихова активност у периоду између два конгреса била је усретсређена претежно на тематику Народноослободилачке борбе. У реферату је дата кратка оцена прозних дела објављених у последње три године, како оних која третирају теме из Народноослободилачке борбе, тако и оних са темама из ближе и даље прошлости наших народа.

Реферат о савременој драми поднео је Маријан Матковић. Истакавши да се савремена југословенска драма рађа у специфично погодним условима за њен развитак, у време које захтева снажне драмске текстове, у земљи која се налази на челу прогреса човечанства, он се задржао на проблемима и недостацима најновијих драмских дела, којих има тек неколико и „више су покушаји него остварења“. Он је нагласио да основне карактеристике специфично нашег драматско-револуционарног времена још увек нису постале 0основне карактеристике наше нове драмске уметности.

После Јосипа Барковића, који је поднео реферат о стваралаштву младих писаца, говорио је Петар Шегедин о нашој савременој критици. Пошто је у почетку изјавио да су услови у којима се развијала наша критика после ослобођења били у много чему позитивни и да је она могла слободно да се развија у доиста научну марксистичко-лењинистичку критику, он се задржао на осветљавању развитка наше критике од ослобођења до данас, па је на крају истакао њене недостатке. Шегедин сматра да је основни недостатак наше критике тај што она још није овладала материјалистичко-дијалектичким методом и поред тога што се стално руководи тежњом да