Наша књижевност

ПИ ис РМ УУ

268 Књижевност

Поводом Ј. Миличевића, који је играо заставника Вукића, смутљивца и потоњег издајника, било би интересантно запитати зашто се и њему стално додељују улоге т. зв. негативних типова (Јаровај — Великатов — Вукић) кад је већ и досадашње искуство показало да његова импресивна игра и снажна личност увек од таквих типова ствара јунаке. Чини се да би било боље да је он заменио место са Б. Плешом који је, међутим, и улогу Милана Текелије остварио солидно иако са извесном нервозном мимиком које би требало да се реши.

Успеху претставе, која је тражила учешће свег мушког ансамбла, допринели су својом игром у мањим улогама: М. Милошевић, С. Петровић, К. Булић, Ј. Лауренчић и Б. Дрнић, а затим Т. Танхофер, Б. Сотлар, М. Веселиновић, Ј. Дијаковић, М. Ловрић, С. Хлебшова, М. Ајваз и Н. Гашић.

Решењу тешког режиског задатка помагали су и М. Беловиц, В. Јаблан и Б. Јерковић, помоћници „редитеља. Костими Мире Глишић били су добро погођени, иако сувише богати, разнолики и шарени код српских капетана. У добро погођеним маскама осетила се сликарска рука М. Ћирића.

Е. КОШ