Наша књижевност

ПОГЛЕД МАТИЈЕ ГУПЦА_

1

Ожиљци на челу... Круна Миња Шта казује око кроз последњи сјајг П робија. се поглед кроз ходнике Па О како је далек клас и родни крај!

Пробија се поглед кроз пределе мрака: " згариште је кућа, буктиња је сноп. Кроз столећа се плете мрежа решетака и све је чвршћи њен гвоздени склоп.

ЈЕ, ле, шта очи виде: од земље до неба ко завеса мрака подиже се дим. Паликућа пали, из заседе вреба туђинап са стрелом, а и свој са њим.

; 2 Пробија се поглед кроз тај дан недељни, кроз камен на тргу — пред самртни час.

Варнице су очи, и гласници жељни де пре ноћи стигну да објаве глас.

Је ли дан то хладно јутро фебруара или је дан тамо куд очи води пут

кроз векове у нова орања ратара, кроз временски ланап дуг, непрекинут“

Ређају се десни, а дани су тмине,

дани су бусије., колап, запет лук.

А у тами дана тек тренутно сине

танки зрак светлости —— превремени струк.

3 Тај самртни псглед као муг“ пара гтеменске даљине: и јаву п сап. Шта све'види поглед борла и ратара пред смрт —— к'о рез оштар и мекан ко лан!

,