Наша књижевност

"Поглед Матије Гупца и 145

Стрелица фијуче, ханџар, оштра коса, и родну земљу пелу, слој по слој,

за жетву јечма, пшенице и проса натапа нова крв и с лица зној.

Пробија се поглед ходником, кроз време, кроз вековну беду кмета, бол и јад.

И види: пре векова закречено семе проклијало је у родној земљи сад!

4 Пређе живо зрно с претка на потомке кроз вихоре, борбе и љут окршај.

У поглавља нова, светлије одломке, пређе и постаје род за завичај.

О да буде хлеб, и кстина да буде, и с истином живот животнији, свој. си И да буде правда и плод с родне груде онога да буде чији је и зној.

Јани Ја пр вена

Рини не

Ба +"

а

О, гле, како буја оживела биљка

и како земља даје биљци сок!

Из вековне ране, из старог ожиљка извире живот и прима нови ток.

5

Кроз земљу тече чврст и непобедан крвотоком њеним живот свеж и нов.

И човек снажан, земљи веран, предан, на зтаришту диже темеље и кров.

Он судбину своју кује, и сам мења корита воде, својој земљи вид.

И за срећу рода и за поколења руши стари, сиви, саможиви зид.

И сад није више сам, у сенци зида, суседу и брату своме туђ и стран.

И он стару мрежу од сплетака кида и упија зрак и сунчан дан.

6

Где је из давнина зарђало рало2 О како по њиви каса вренап-строј! Мужеку је српе снажно зспграло: о радости бити свима друг и свој.