Наша књижевност

на 1

Зорило и Ноћило зна: Е 169

“ Него да говоримо као културни људи. Реците ви мени, лепо, шта су то замесили ваши за изборе, па да се лепо растанемо. Таман је време да се попије пиво или сркне кафа.

Ноћило је циљао и на то што Гордић још од хапшења није ништа јео, а већ се приближавало време за вечеру. Мислио је да ће можда и глад што помоћи. -

Гордић није био прекаљен борац. Нису њега училе муке и патње, као старе борце из Партије. Он је засад располагао само једним оружјем, истином. И. није знао друкчије да се бори, већ да употреби то оружје. .

— Ја не знам шта су комунисти спремили, (пошто то — очигледно — вас занима), зато што ја нисам члан Комунистичке партије. Тако да ја то и не могу знати, чак и кад бих хтео да знам. Али, с друга стране, знам понешто о томе шта ће бити на изборима.

Ноћило се претворио у ухо. Аха, овај наивко већ почиње да прича. Није га ни ударио, нити му запретио, а он — мама једна — већ говори.

— Знам то, господине срески начелниче, да ће избори донети пропаст онима који држе народ у јарму. Блок народног споразума је велика сила. Насиље му слабо може нашкодити. Напротив, оно га учвршћује...

— Блок народног споразума! Аха!... — облизну се Ноћило Деде, само, да чујемо. Ви сте у Блоку, зар нег

— Ја нисам члан ниједне политичке странке, те нисам члан Блока, али ћу гласати за Блок, ако... — Гордић заћута.

_—_ Молим, изволите само наставити. Ја сам, господине професоре, културан човек. И парламентаран; изволите ви само наставити. Мако ви заступате у овим изборима пароле парламентаризма а ја не! — Ноћилу се учинило да је јако духовит и да говори сасвим културно, те се осмехну задовољан собом.

Гордић осети начелникову самоувереност и свест о сили. Зато настави мирно: 6

— Блок народног споразума је повезао све честите људе. Створила се сила од које ће се насиље распасти при првом додиру.

Ноћила малко прође језа низ леђа. Овај проклети професор говори тако убедљиво, баш некако нелагодно дође човеку.

Ноћилу се некако учини тесна огрлица на кошуљи, а баш је носио поширу огрлицу откад се угојио од пива.

— Ја бих вас молио — рече он — да пређемо на мало конкретније ствари. Чињенице су потребне, господине, нема смисла да пуцамо у маглу.

— Па, ја можда говорим уопштено, али све што сам рекао, то су чињенице. На једној страни је ваш полициски апарат, а на другој народ. Шта је са вашим апаратом, то знате ви. А како је на страни где је народ, то ћете видети прекосутра. Ви ћете потерати когагод можете да гласа. Јавно, не би ли га уплашили. И народ ће гласати, али против вас. Разумете лиг — одушевљавао се Гордић.

5 Књижевност