Наша књижевност

МР уза ЛИ РРА МИР ара А 194 Књижевност

очитује. Каза, како је Рашко продао на велики петак пред Котором јарчеве Лазу... пошто их је окусио и по рога нагрдио да се не познаду, а Лазо да их је дао Марку... на љетицу; рече: „Ето их сваки дан гдје пасу на стрменим рудинама“.

Пођи ви ја, као другим послом, на рудине, узпни се на један кук и ту чекај да се окупе козе око корита на појиште. Тек помоли стока, познадох јарчеве. Кад их угледах наружене, пуче ми срдце, но стиснух да се чобан не сјети. Почех га из далека запитивати чије су козе. Каза ми од прве право, да су Лазове и да их је купио пред Котором у Рашка онако нагрђене. Видим лијепо да је сок чист. Сутрадан пошљи ја попа у Рашка, а Рашко се дао у ашу; никад жив. Једва сам га свео да ставимо добре људе. Сад ево вас ту, па како вас Бог учи и моја невоља. р

Рашко. — Господо! јесте ли га чули како снујег Не даде му ђаво да се прође о мањој штети, но просу благо у сочбине и завјете, да заборави козе при цекинима. Па гдје ће га враг нанијети но на мене, права као анђела с неба. Има тридесет година да тргујем у живо. Купуј, продај, мијењај, дај на изор, да избијем из камена новац. Тко би ме могао сад из душе питати — откуда ти тај јарац, или та вотка, или то јарег Чему је ова шута а она рогата, ова златоруна а она зекаста, ова репата а она кусастаг Прођи ђаволе гдје ти је мјесто! Овакве напасти јошт није на људе падало.

Но ево ме да се оправим душом под светчев копчег, или да вадим мазију из вреле воде. Али нека плати прије оклевштину!) и потвору. Нека се већ не шали називати поштене људе лупежима.

Кмет најстарији по годинах. — Кад тко што изгуби и своја њедра премеће.

Рашко. — Истина, своја, али туђа не смије; јер кад крађу не нађе та се рука сјече.

К мет, — Не можемо те ни клети ни мучити кад ј сок, но кажуј одкле су ти козе, или ће сок на поље.

Рашко. — Сок нема да каже ништа до лажи.

е по сриједи

Сокодржица. — Ухватиће те за руку пред пуком а уочити пред судом. У што се уздаш» Кмет. — Чуј Рашко! По свој прилици ти нијеси лупеж но хо-

ћеш да лупежа затајиш; крив свакојако. Ти нијеси понијекао да си продао Лазару... јарчеве украдене и нагрђене. Сад кажи одкуд су ти и чему су грдниг Кажеш ли без да те сок уочи, платит ћеш козе и сочбину, а царскоме суду што нађе дужна законик. Не кажеш ли, изпанути ће сок на поље, пак ћеш онда платити сто цекина кутњега разбоја, сваку козу самоседмом а сочбину двоструко. Чули2 Рашко. — Да сам купио козе кусасте и шутасте, истина ЈЕ: Рече ми трговац да су их чобани од ђавола грдили на пландиштима, јошт кад су била јарад. Да сам их ја зајмио, није истина и ево ме да присегнем душом, а прав се у Бога не уклед. Нећу да кажем

1) Плаћа за праву клетву.

аи оци