Наша књижевност

196 Књижевност

тећи мах, кад је угледао женску руку и видио да ће ми недужну сестру обранити. Такво му јунаштво било на част, ја му га чисто не завиђам! Дао му Бог и свети Петар да никад с мегдана не понесе дома огласитијега поштења!

Долази скоро у нас владика да полази цркве и манастире, а да мири народ. Призва ме преда се и рече ми: Мири се, тако био прост. Не би ми мило било, господо, да ме владика много ни благосива, камо ли да ме прокуне, те ја сломих срдце и ево пах под ваш суд. Зло, господо, ако почнемо један другоме одиве!) тући по пазарима. Крвили се људи по два паса, затјецали се и били на путу, на пазару, пред црквом, али су до данас женске главе слободно пролазиле и · крајем крвничких врата, да им нитко не рече: црно ти окоу глави“. А јутрос гдје смо Ваког) их позатварамо дома, као буле у сарају, или их оружамо да се бране од ових нових јунака“.

Петар... „Господо! Ваш ћу суд медом примити, само ме чујте. Ако ме окривите, то неће бити из тога што ви не бисте знали право, него што се ја не умијех бранити. Ево три године да је нека чегерста) међу мном и Милошем ... Наведе га бијес да ми смакне оглав мазги у пазару. Коњче плахо, које се мало товари, стани да прња и махнита по оној пољани, сломи самар, одби с копита подкове и уљези у туђ виноград те потлачи лозе а огули изданке од маслина. Ја се нешто заговорио у граду, док ми дође глас да ми је неко мазгу обезглавио и пустио у безпуће, тек да ме осрамоти на пазару гдје је триста црногораца и примораца... Тркни ја на пољану, на девет мука док сам је скротио и обузда. Кад сг маши на мене су обије задње, да се хитро не усуках, прострије ме хладна као кладу на оно мјесто. Скупило се пука као тушта•). Каза ми стражар, који чува оружје, да је Милош одријешио и смакао оглав. Промислите какс би вама било, да ви тко то учини! Ту ти се нас два посвади и тргтнк ножеве иза паса да се сјечемо, прије нег рупи војска царева да наг повеже. Дочекам ја Милошев нож на свога и сагнај му га до рамена, а он се окрену да ми брата посјече по шији. Потегни ти ја јатаганом, да га уграбим прије нег ми брата обрани. Паски погинуо без замјене ако сам спазио да се у оному котрљању>) умјешала та женска глава. Махни ја Милошу по врату, а она ће ти, јуначка кћи, Бог јој опростио, дочекат нож у шаке да поштеди свога друга. Кад видјех да сам ранио жену, ошинуше ме слане ките по образу.) Ту се раздвојимо у срамсоти као нигдје људи. а

Иза тога долазио је Митар... да свети сестру.Запао пред зору за један кам врх пута, гдје је зна да ћу ја овцама проћи. Мета на

7) Удадбенице

8) Ван ако

5) Разпра

%) Трава

5) Таегџећо

5) Зацрвенио „се од стида