Наша књижевност

АИ сар Тиј

197

Суд добрих људи

- мене подасе из велике пушке, и хћаше ме чисто убити, да се ја они час срећом не покучих да опипам једнога овна, који мимо мене пролазаше, да видим је ли за комарде. Удариће ме зрно с трага у сред костију, но, на Бога, у ћесе гдје ми бијаху два талијера ћесарова. Одбију талијери олово, а оно ти одскочке:) удри у покос и убије једну овцу. Да не би талијера, хћаше ме осмртити и на пупак изаћи. Ја мним заисто да је сестру осветио, јер сам ја по Богу остао жив. Ја њему убих сестру нехотице, а он нехотице мене не уби!“

Кад се даве одаљлечв а добри људи стану да суде, рече најстарији кмет по годинах.

„Чули сте оба звона, сад је ово лако отрсити и смирити. Што каже Петар... да је убио жену нехоте, то га не може одужити него од срамоте. Нека плати Митру... по мртве главе мужке и што уз ту половину иде. Ми смо вазда судили женску главу у пбд мужке. То је танка крв која се не може споредити чоеском“.

А један кмет из друге обћине: „Сједио сам у двадесет крвних кола, и судио лупежку главу у по ње, кад чоек чоека у крађи убије, али јошт не чух, та ме оглух не чуо, да се женска глава суди као лупежка. У разлог се људи, за правду божју! Тко би вама дао кћер или сестру у жену, кад је не цијените според себе» Нећете божја ви вјера, поданас ниједне наше одвести. Куд вам се дјела памет Изкопаћете свијет! Тко би људе рађао да није жена! Но немојте тако, јер ћете се огрјешити и оставити у земљу зли обизај. Ја бих, да се слушам, цијенио жену двоструко, једно зато што не носи оружје, друго да већ људима не на ум пане да гађу жене, треће да се без њих не изкопа свијет, а четврто јер свака жена има два братства, дом и род,з) па више свађе и покоља. Ми смо ратовали сто година са Црногорцима, али су нам жене мирно пролазиле и пословале, нити се јошт Срба нашло да се је на жену осветио“.

А други кмет: „Да је мајка девет Југовића, не бих је ја никад цијенио као главу мужку, ма била и циганска. Чоек је чоек а жена је чоеку стопањица, да му учува траг, подиже пород и држи кућу. Размијениле им се цијене! Тко није за пушке, за рала, за збора, тај се не може чоеком споредити. Мјера је свему, води као крви: мјером мјери, а цијеном цјени. Више ја нешто вриједим но моје све пет сестара, и ако смо на једним њедрима славали! Но немојте ову старинску цијену ломити, да вас не куне пук. Кад су стари осјекли женску главу у пб мужке, знали они љепше од нас шта раде. Сви су ти прсти у руци једнако драги али нису равни; више вриједи палац него мали. Ја сам слушао сто пута попа гдје, читајућ на мртцем, јеванђеље, говори: „рече Господ, рече Петар, рече Паво“, али јошт не чух попа да из књиге чита: „рече жена“.

5) Рле паћш770 "2) Тако ме не напало глушило.

5 > ) Знаменито. је да муж нема права тражити накнаде за жену, или се стиди, већ родбина ако је своја и од девете крви.

о Ае умети