Наша књижевност

Ш

Предамном бомбе

видокруг пале —

крешу огњеви у срце ноћи и тупе оштрицу мрака. Крај мене војници пролазе, о, ја ћу с њима поћи —

на капама им срп и чекић и звијезде са пет крака.

Бригада за бригадом

точила ријечна гази.

Крв,

пјесма

и муке.

Ја тражим другове,

кроз бригаде знане

и оне двије да ме грле руке...

Под Савом алат вришти, ране му стремен красе. Около шарци брзи тишину ноћи гасе. .

Војске партизанске језде, пролазе ко воде горске —

по бојишту звијезде броје мртве. Мјесец се тужно

иза брда шета —

да ли то жали

наше свете жртве...

Низ планину гргоље извори стари,

кроз гору пијуче челика рој. Крваве године крваве жњетве рађу,

Књижевност

на списку храбрих голем је, преголем број!