Наша књижевност

ПОЗНАНИК ИЗ КЛАНЦА

ети, почетком школских ферија, враћао сам се у своје село подераних рукава и излизаних чакшира, умрљан мастилом и некако сам себи непознат и туђ чим бих се нашао пред слободним пространством сеоских путева, утрина, гајева и брдских сјенокоса, који су се растапали под бљештавим плаветнилом ниска неба. Осјећас сам се сапет у отјешњало одијело и дотрајале ципеле, сметале су ми моје рођене, исувише дуге руке и неспретне ноге, па ми је требало неколико дана да се развежем и ослободим.и да постигнем ону ширину покрета коју су спутали живот у граду, облигатно одијело и школска клупа. Али већ послије недјељу дана сасвим бих се измирио и сродио с новом околином као да Бање Луке никад нисам ни видио; у хладовини, под јабуком, марљиво сам плео крошњу (вршку) за риболов и спремао се за своју омиљену љетњу забаву у рибе.

Кроз моје село текла је бистра и весела рјечица Јапра сакри вена у јове и престареле пепељаве врбе. Пуна кратких брзака, тијесних грла, окука и ниских слапова, она читаву своју уску долину испуњава шумом, гргољењем, пљускањем и неразумљивим шапорењем воде. У густишу, испод бијела крша огуљених грана, чује се ужурбан тих разговор сакривених људи, чини се, треба се само још мало примаћи па да разабераш ријечи; на широким пролазима кроз уситњен камењар тужно шапуће плитка брзица растајући се с босим снашама — пролазницама, преко оборена скамењена стабла сипа у шумну пјену мали слап и неуморно, за свој рачун, брбори некакву веселу дјетињасту причу као што сам себи гласно прича осамљен малишан, иако га нико не слуша.

ЈБети ће се на Јапри за сваког понешто наћи: на перилима с углачаним каменим плочама сједи над водом расплакана младица и гласно разговара с недавно преминулим дјететом; на завучену мјесту, уз мирну окуку спава у хладовини спечен опљеснивио старан о коме у кући већ одавна не воде рачуна и сјете га се тек кад се пред ноћ врати; по чисту плићаку скачу и вриште упрскана дјеца безуспјешно гађајући камењем ситну рибу црвенперку, а о подневним оморинама вода је пуна коња, који се с припоном на нози, сакривени у лишћу, још увијек неуморно мувају, фркћу и бучно лупају по води штипани ситним рибицама.

#

еру еј Шу >

Х

„- засаеа „ма

А ~

%

у сабаји др