Наша књижевност

БЕБЕ ЛЕЕА ИЕ

ИЗЛОЖБА НАШЕ СРЕДЊЕВЕКОВНЕ УМЕТНОСТИ У ПАРИЗУ

Осмога марта у Паризу је, на другом спрату Палате Шајо, отворена изложба јулословенске средњевековне уметности. Организована на основу јасне концепције разних праваца н израза наших ликовних прегнућа од ТХ до ХУ века, са рафинираним културно-историским и ликовним осећањем пиктуралних и пластичних вредвости, она је пружила једну сажету панораму свега онога што је било карактеристично за рађање наше ликовне културе, тако брутално прекипуте најездом турских освајача.

(Организована културно, с артистичким осећањем за аранжман појединих објеката и изложбе као целине, Изложба југословенске средњевековне уметности скренула је у Паризу, већ првих дана по отварању, пажњу стручних кругова и све интелектуалне јавности. Међу првим критичким одзивима на ову изложбу, истиче се, пре свих других, 15-ти број познате уметничке ревије Агђ е! вЕује, који је цео посвећен нашој средњевековној ликовној уметности. Уз изванредне репродукције појединих фресака и скулптура овај часопис доноси, на уводном месту, један чланак познатог француског књижевника Веркора под насловом Видљиво-недељиво (М15ајђ]е-1па1утезђ]е), који доносимо у овом броју.

Поред Веркорове синтетичне импресије, толико прожете његовом филозофијом, познатом из концизно писане приповедне прозе, часопис доноси, без назнаке писца и под општим насловом Југословенска средњевековна уметност, и овај информативни чланак:

„Изложба Југословенске средњевековне уметности у палати Шајо претставља делимичан избор из јед-

ног невероватно обимног и снажног дела, донекле неиспитаног, скоро непознатог у Француској, и који изазива узбудљиве проблеме.

Као и историја југословенских народа, на раскршћу двеју великих средоземних цивилизација, римске и византиске, тако и југословенска средњевековна уметност одражава све утицаје који су се ту укрштали, сведочи, као и она, о стваралачкој независности која јој даје онај печат оригиналности својствен свакој правој уметности. Разликујемо у њој четири главна тока: српско-македонски, хрватски, богумилски и словенско-готски. На истоку, у Србији и Македонији, преовлађује утицај Византије; скоро су сви трагови профане уметности нестали у црквама — омиљена уметност је фреска, монументално зидно сликарство. У Далмацији, напротив, најраспрострањенији начин пластичног изражавања је скулптура. Границе ипак нису непомичне, нити наклоности искључиве. У Србији, на пример, налазе се најчистији примерци романске архитектуре ХШ века, док с друге стране фреска заузима почасно место чак и на крајњем северо-западу Југославије, и стара хрватска уметност носи нечат византиских успомена.

У 1Х и Х веку хрватска пластика, са карактеристичним преплитањима, употребљава исте декоративне мотиве које употребљава меровиншка н каролиншка Француска. Линеарни рељеф хрватског краља на његовом престолу, са достојанствеником који стоји крај њега, и са побеђеним простртим пред његове ноге, са својим наивно довитљивим и сигурним распоредом, даје леп пример те сродности. Јединствена катедрала у Трогиру из ХИ века претставља дело

, | ; | | | 4 + | |