Наша књижевност
Белешке
ну, пријатеље француској култури и слободарском француском народу.
Ова наша изложба је само једна станица на томе историјском путу. И код те станице имају да одахну, да се окрепе духови и добре, активне воље на обема странама. Французи, и поред. изненађења да се толико њихове драгоцености нашло у нас, неће за њима зажалити нити ће нам позавидети. Они ће већ знати, познавајући нас, да ће дела њихових великих мајстора бити код нас посматрана и чувана с исто толико поштовања, љубави и бриге као п на дому им; с разликом, што ће, међународне љубитеље и радознале путнике, код нас, заменити хиљаде и хиљаде синова свежих, културно уздигнутих народа.
А за наш народ биће и поучно и неизмерно пријатно да употпуни претставу о францускоме сликарству, за оних седам десетина година, од прилике, до другог светског рата, за које је време оно било апсолутно доминантно, на обема полутинама земљинога шара. Наш је музеј имао у својој збирци и неке одличне, али појединачне, радове ових истих уметника. Сада се оне употпуњују. А тиме што се ми налазимо у поседу баш многобројних цртежа, скица, нацрта, варијаната, нарочито од двојице корифеја, Едгара Дега и Пјера Реноара, наши људи, у првом реду уметници и подмладак уопште, у стању су да продру у дубину уметничке душе и умења тих сасвим изузетно великих личности; у стању ће бити да чују, да увребају најприсније њихове уметничке мисли, тренутна колебања, и муњевита решења; виловити двобој маште и извршних органа вештине, ока и руке, признања часовитих људских недостајања и победне уметникове воље и неклонуле, неугасне ватре осећања.
"Ти великани француског импресионизма и, у извесној верзији, натурализма, по темама су чисти грађански уметници. Њихове теме су, махом, у тренутном расположењу, биране подробности, често ћудљиви и растресени моменти из природе и човекова свакодневна кретања. Али, човечанству, култури, даровали су у њима
х
395
до данас неслућено богатство боја, отворили су очи човечанству за грацију и пригушену патетику ставова и покрета малога човека, човека масе, за време посла, одмора и игре.
Успехе ових великих мајстора касније уметници тога друштва нису могли користити на истој линији. Они су задрли у разбијање форме и ставили забрану на природне изворе из којих су уметници вековима црпли и узбуђајне и изражајне елементе. Али и та, за морална расположења на западу тако карактеристична, уметност, такозвана декадентска, фовистичка, и већ како је све не зову, обилује техничким проналасцима, досеткама, колористичким и линеарним финесама и суровим рафинеријама које ће сликарство, а у првом реду, декоративно сликарство будућих, сређенијих и здравијих времена, увели. ко користити. Ми, ето, не устручавамо се да излажемо и радове таквих уметника, у жељи да нашем човеку, нашем радном, социјалистичком човеку, не остане страно ништа што је људско. М, напослетку, зато, што ми акцију на културној узајамности између француског и наших народа сматрамо веома озбиљно. Ми хоћемо да сазнамо, да до дна разумемо целу истину француске културе, францускога народа. Ми желимо да негујемо нормалне везе слободних народа, као што желимо да и Французи, да сви народи без изузетка, сазнају пуну истину о нашој земљи, о нашим напорима да је дигнемо до пристојног благостања, да би се наши народи оспособили за што активнији културан живот. Ми смо довољно доказали: како сваки предах између крвавих ратова за голо постојање, пуни“ мо радом на културној обнови, на стварању ваљаних културних добара. И сама та чињеница и појава што је ова, са свих страна нападнута, разарана, паљена, крвљу топљена, разбојнички пљачкана земља хтела и умела да прикупи оволика француска уметничка дела прве класе а да их је умела и да сачува за будуће нараштаје, — већ само то каже нешто паметним и добронамерним људима.“
ДИЊ РЈ а
дјећне 5
Ра О а