Наша књижевност

434 о Књижевност

Пре но што ме је замолила да уђем — само за гренутчић као што је обично говорила — у њен стан, да утешим старога, који јој не да више мира, села је — опет само за тренутчић — на ивицу клупе под чесмом, сакрила руке под прегачу им ћутке, као да хоће заиста да се одмори, разгледала је по кухињи, нарочито по шпорету који јој је сасвим прирасо за срце. За час је подигла главу и, смешећи се, погледала ме.

„Да ми је све то... такав шпорет, онда би се могло живети“, рекла је и пружила руку ка светлој гвозденој плочи да би је одмах потом плашљиво склонила.

„Па ја још никада никоме нисам рекла, само тако каткада мислим ... можда ћу ипак једном, после рата, мислила сам, да имам свој стан с кухињом... с великим лепим шпоретом да се човек развесели кад га погледа“.

Устала је с клупе, наглом кретњом поправила. мараму и изне нада уплашеним очима погледала на сат који је показивао скоро па ОСн

„Страшно ће бити љут“, ускликнула је и појурила је вратима.

„Брбљам и при том заборавим на све остало. Казао ми је да скокнем до тебе. Због радија...“

Кад смо одлазили, поглед јој је још једном прелетео преко кухиње и шпорета.

3

„Па ништа нарочито није било и ништа велико,“ рекла је, „много тежих ствари се догодило а данас готово нема човека који не би оплакивао неког. Нисам ја једина остала без мужа и сама у соби. Зато ни пред ким нећу да се жалим. А и Петар не би то трпео. Још сада видим како ме је гледао. Два пут се окренуо кад су га одвукли и морам да кажем да сам заиста била ван себе. Потрчала бих

"за њим да сам могла, а у мени није било снаге чак ни за један корак више. Застала сам сред цесте. Хтела сам да викнем, па чак ни то нисам могла. Нисам више ништа могла. Само сам све видела и чула ... Сасвим јасно и бистро.“ Е

Заћутала је за тренутак и сркнула из шоље коју је узела са шпорета. Затим је руке положила преда се на чаршав и преплела ситне нежне прсте које је раставила само једном у току причања. И како је од оног дана прошло тек неколико седмица — свега се још сећа.

Било је средином октобра. Небо је од јутра било густо прекривено тамним облацима што су јурили на југ. По цестама је дивљао јак хладан ветар. О подне једва је заложила ватру. Шпорет се димио и напунио собу димом. 2

По подне ветар је попустио. Изнад Крима засјао је узан појас тамно-плаве ведрине која се нагло ширила и још предвече достигла град. У пет сати попили су кафу, обукли се и отишли су сво јим сва-