Наша књижевност

АПРИЛ

Девојко, веселог срца кудељу преди. пролистали су дрвореди!

Шикнуле шуме млазевима свежине. Ходамо, скакућемо без тежине.

Наиђе облачак, ал мекано, мило да бих му радо сео у крило.

Лелуја паперјаст, танак, танашан, гдегде по ивицама помало прашан.

Како се роди, тако одброди.

Попухују благи ветри, разбаруше косе. Нека их, нека, — нека ме носе.

Докле2 Док мисао може да поуми, до мора што заједно с пролећем шуми.

Девојко, младост и снагу не штеди. пролистали су дрвореди!.

Бранко ЂУКИЋ