Наша књижевност

===

Првомајски наш прилог 409

једно на сваком пољу рада, на сваком пољу уметности и уживања, али два дејствовања треба да су ту са својим специфичним приро-, дама, са својим специфичним снагама и недостацима, јер само тако може бити у друштву оркестарскога склада, дакле доброга склада. '— Ко ће, и кад, мушкарци или жене, свирати у оркестру прву виолину, то је можда један помичан проблем, а можда и решен проблем. За његову решеност говори један податак — можда и он помичан, нека буде — да никада мушкарци не желе да свирају у виолину као жене, а жене богме желе да свирају у виолину као мушкарци... Довела сам Мару, једаред дваред, да слуша на радио апарату Јехуди Менухина. Мара слуша, и држи се за гушу, као што увек чини када је узбуђена. — Шта је, Маро, како ти је» а не питај како је мени! Тај врашки Јеврејин покупио је у себе музику свих својих предака. Не видимо га, Маро, али знамо да му се виолина напела као груди у славуја. И кад једаред умре тај Менухин, умреће и виолина... Но како је Менухин још млад човек, моћи ће можда твој син примити од њега виолину. — Мара ћути, и само се држи за гушу. И тако смо нас две, две жене, племенито решиле проблем виолине: мушка музика. А женама остаје да јуришају, пебеђују или гину, сад, и после мене и Маре.

Исидора СЕКУЛИЋ

пр > ава с бај 5 ла РРА онлне а