Наша књижевност

518 Књижевност

који ми се сигурно више свиђа но он, на г. Енгра, који је, међутим паланчанин. Паланачки буржуј, са још сасвим свежим коренима свога. сељачког порекла, човек свога завичајног тла, сирови јужњак из Зангедока, Сарацен, Грк, медитеранац, паганац, грубе природе, једноставан и поштен дух, и чија је страст без културе и изражава се без синтаксе. Ретка савест која нити сумња нити себи поставља питања, и која суверено проглашава своје правило ч своју доктрину. Једно жарко срце које не уздржава ни свој гнев ни своје осећајне изливе. Изглед тога дежмекастог, величанственог, достојанственог човека, који је сав из једног комада, допушта нам да боље осетимо, као супротност њему, сложеност његовог непријатеља, и све оне кривудавости, скривену грозницу, старо и интилигентно исцрпљивање које садржи порука чији терет носи и Делакроа.

Убиствени терет, наслеђе класа, варошких и врло развијених, терет који најблиставији духом сваке генерације треба да носе с оном немарношћу која је знак човека висока рода. Делакроа је градски производ и то производ првог од свих градова — Париза. Он'је велики париски господин и последње године које испуњава ЈУ на крајњем врху његове дуге традиције, и које јој дају већу тежину, поврх свега су и херојске. Његова браћа су били хероји царске епопеје; отац му је био можда, ако је веровати једној легенди сам Таљеран, дакле један од учесника епопеје и највећи комедијант међу глумцима; његова утешитељица, госпођа де Форже, учествовала је још дететом, у једној од најромантичнијих епизода целе епопеје. Његово најближе порекло носи снажне отиске пустоловина, тајанствености и блеска. Ежен Делакроа је дете свога века. А иза тога века навиру векови цивилизације, гомиле историске, светске п отмене, који су све имале класичну образованост. Он је наследио њихово образовање, па је и сам, тужан, уморан, савршено добро васпитан, стао да површно похађа салоне. Он одлази у високо друштво, пристаје на друштвену конвенционалност а зна колико то све вреди. Јер он се не заварава. Његово обимно памћење садржи такође сву горку науку ХУШ века, сећа се свога законитог оца који је био краљеубица, као и хладних и немилосрдних сазнања једне епохе разума која је срушила Бога са његовог престола. _

Целокупна та прошлост не даје му могућност да учини велика дела на пољу акције ни да заносом испуни његову веру у велике нове идеје. Јер све је већ учињено и о свему се већ мислило, и као толики други он стиже сувише касно у један престарели век. Једино су му предата ова свакако драгоцена, али тако тешка за ношење добра: слобода, разум, интелигенција. Он се осећа и зна да је слободан, разуман, интелигентан, изванредно интелигентан. С тим особинама може се постати одличан академик, без илузија, и који зна све што треба знати. Његова плаховита душа заљубљена је у једно друго благо у коме ужива више него у свим лепотама овога света — у самоћу. Он је налази у своме атељеу, или на селу у своме одмаралишту у Шампрозеу или крај служавке племенита срца, не-

му

и ранивбннапнинарвцкни