Наша књижевност

= о ансојији

| |

НАША СТАРА ЛИРИКА

Током средњега века, у крајевима где се штокавски говорило, било је неколико различних покушаја и остваривања песничкога израза. Неки су од њих остали само покушаји, а неки су имали сложенији развој и били више него покушаји.

Ако оставимо на страну народну поезију (која уосталом припада и новим временима, јер је тек у првој половини деветнаестога века, у Вуковим збиркама достигла највиши израз), ако се не обазремо на оно мало побожних песама босанских фратара и на оно неколико стихова који су забележени као индивидуално дело муслимана, остају свега два учена, уметничка песништва у нашој књижевности: једно је дубровачко, у домаћем, херцеговачком, унеколико погоспођеном наречју, с нешто утицаја хрватског, чакавског говора и раније традиције далматинских „зачињаваца“; друго је на словенском језику српске реценсије, ритуалном језику источне цркве у нас.

Дубровачка поезија је добрим делом позната. С јаким угледањем на италијанско песништво, богата и разноврсна, писана језиком који је и данас приступачан читаоцима, садржином и обликом блиска данашњем начину стиховања, дубровачка поезија претставља засебну целину, као и сва дубровачка књижевност уосталом. Неки њени песници, Иван Бунић или Марин Држић, припадају и сад живој литератури, и њихово стварање многим својим елементима делује на нас као да је данашње. Оно је модерно и савремено у извесној мери још и данас. ~

Друкчији је случај с ученом поезијом на старом словенском језику који је, с нешто црта српских народних говора, био језик православне и богомилске цркве, великог дела наше књижевности и државне управе у Рашкој, Зети, Босни. Својом садржином то је у потпуности песништво средњега века, под јаким утицајем византиске књижевности, на језику доста удаљеном од живих говора тла на коме се развијало. Много мање богато и разноврсно него дубровачко песништво, а далеко од данашњега живота, оно је мање познато и мало је изазивало интересовања. Додуше, то старо песништво не може се по својој уметничкој вредности мерити с нешто познијом