Наша књижевност

Уметнички преглед

(Осећа се, уопште, на овој изложби онај страх од одговорности који одго- и вара тзв. „страху господњем“ у наших генијалних средњевековних неимара, клесара и сликара, у Студеници, Милешеву, Жичи и Сопоћанима; то је „страх народњи“, основно јемство да ће наши уметници савладати тешкоће и успети. да остваре народни сан о монументалном приказу наше величанствене борбе за слободу у рату, за независност после рата.

Но, зато је потребно да наши даровити уметници споје, са поменутим осе-

ћањем одговорности према народу, и осећање одговорности према своме дару. : | Дар је, вели се, од природе, а при томе имају удела баш народ и отаџбина; он | је од срећнога сусрета и од споја телесних и духовних услова, склоности, наоко Ћ ор чудних спојева, са земљиштем; са тлом и поднебљем, са лепотом свога легла, своје домовине. Дубоке су то и обавезне споне; дар је аманет, најкобније задужење, заклетва која те везује и за прадедове и за праунуке. Тешко теби ако си му неверан, ако си га недостојан; ти га мораш пронети чиста и целовита, жртвовати му све угодности и много времена и труда које захтева његово васпитање и развитак. Дар је танана, деликатна биљка, учећи и без престанка радећи, готово аскезом, самоодржањем, он се негује и усавршава.

Наш народ и његово руководство сваког даровитог уметника сматрају удар| ником, рационализатором, новатором; тако и поступају с њиме. Очекују од њега да оствари наде које они у њега полажу.

“Ра

Вељко ПЕТРОВИЋ

па ЛУ Ками

!