Наша књижевност

« ~ = 4

МЈУУНИ А ЕКИПИ РАБАУЛ

ЈОХАН СЕБАСТИАН БАХ

(поводом 200-годишњице смрти)

Занимљиво би било располагати, крајем ове 1950 године, подацима о про· славама, комеморацијама, јубиларним приредбама које ће у току читаве године а у особитој акумулацији око 28 јула, као дана Бахове смрти, бити одржане широм света у вези са животом и радом највећег мајстора музике епохе барока. Сам избор мајсторових дела која се у том поводу већ изводе и која ће у многим градовима и још много пута бити изведена, а вероватно у још јачој мери предавања, конференције, свечани говори музиколога, естетичара, историчара музике па и специјалних истраживача свега што још увек остаје да се утврди, испита и формулише о веома обилној и разноврсној композиторској заостав- : штини овог човека, тако обичног по спољашњем току његове животне путање и тако необичног по одјеку који је његово дело произвело у последњих сто година, — показали би значајну и карактеристичну слику како о специјалним токовима развитка музичке уметности, који су и условили позицију нашег доба према делу Јохана Себастиана тако и о оријентацији савремене, данашње музичке естетике, као посебног подручја опште естетичке мисли ове епохе према једном развојном стадиуму музичког језика који је једним својим делом увелико превазиђен а другим асимилован и претопљен у изражајна средства и облике којима се данашња музика служи.

Већ сада, док тим подацима не располажемо, можемо, међутим, са сигурношћу констатовати веома неједнак, разнолик однос разних културних подручја света према многобројним делима једног од највећих музичких генија човечанства. Капиталистички свет, културе земаља у којима су продукционе снаге и продукциони односи „у крајњој инстанци“ условили идеалистичке, мистичне, фаталистичке, песимистичке и сличне погледе на свет, прихватио је и такорећи освештао већ пре неколико деценија, чак и пре појаве Хансликове естетике, схватање Баховог дела као класичног, узорног примера неповезаности музике са стварношћу, као репрезентативну потврду теорије о независности музичког дела уопште и музичког језика најпосе од појава, предмета, чињеница, истина материјалне стварности света —— природе, друштва, људског мишљења. Бројно а можда и квалитативно преовлађивање тз. апсолутно-музичких продуката у Баховом стваралаштву (када се занемаре изразито и одређено програмска, дескриптивне његове композиције и део композиција вокалног и вокално-инструменталног карактера), необична сложеност, конструктивна замашност и конкрет- |