Наша књижевност

МИ Иве МЕН Ив) И и И Но Ре нај ме НИ И > и 3 Б Ма -

2 |

КОНЦЕРТИ КЕНДАЛА ТЕЈЛОРА

У низу многих иностраних уметника који су прешли преко наших концертних естрада, уметничка личност Кендала Тејлора, има посебан лик и особит значај у нашем уметничком животу. Дошавши први пут у Југославију пре две конџертне сезоне, Кендал Тејлор је непосредно и искрено пришао проучавању нашег домаћег музичког стваралаштва и први се, међу иностраним музичарима, топло заложио за тумачење савремене југословенске музике изван наших граница. На репертоару Кендала Тејлора — поред више од осамдесет извођења Тајчевићевих „Балканских игара“ — налазе се клавирска дела Милојевића, Шкерјанца, Пинтарића и Шулека, а његовом иницијативом извођена су у Енглеској и симфониска дела Христића, Папандопула и Шулека. Да уметник ранга и способности Кендала Тејлора буде тумач и извођач наших композиција, за нашу музику је несумњиво велики добитак.

Извођачка уметност Тејлора изграђена је пре свега на дубоком понирању у садржај, у бит извођених дела. Он је естрадни уметник који никада не остаје на површини уметничких проблема; његове интерпретације, студиозно комципиране кроз зналачку анализу текста — и формалну и садржајну — а донете са зрелим познавањем техничких проблема и супериорним владањем клавијатуром, претстављају увек заокругљена уметничка остварења.

Далек од строгог и сувог академизма, Тејлор је исто тако стран и патетици романтичарске емфазе и фасцинирајућем виртуоском блеску. Отуда су Бетовенова дела његова најнепосреднија и највернија тумачења. Из знатног броја Бетовенових соната које има на свом репертоару, Тејлор нам је приказао овога пута две сонате које означавају почетну фазу Бетовеновог стварања и зрелу | стваралачку снагу пред крај његова живота, сонате ор. 2 бр. 3 и ор. 109. Док | је у првој, готово школској сонати, верно следио њена тако разноврсна расположења, издижући је висдко изнад свакодневног тумачења, дотле је у другој, у којој се, поред лирско-медитативних елемената, огледају и све оштрине и сукоби Бетовенова трагична живота, дубоко захватио њен емоционални садржај, износећи на нарочито пластичан начин варијациони став ове сонате.

Тејлорово тумачење Шопена одликује се како великом стилском културом и истанчаном диференцираношћу његовог клавирског туше-а, тако и присним односом према свом инструменту.

Лакоћу у савладавању текста и тежњу за сталним обогаћењем репертоара

Тејлор показује у увек новим делима које чујемо од њега. Овога пута је то била Соната с тој од нашег композитора Стјепана Шулека. Већ познати и ре-