Наша књижевност

ХРАСТ

Петсто прољећа он већ стоји Пун зеленога густог хлада,

И шуми мноштвом грана својих Он, див зелени сред ливада.

Кад се облачи на све стране, Он пјесму пуну буне ствара; Ко вјетар страшни шуме гране, Кад с олујама разговара.

А кад је гб, без лишћа свога,

Кад зимски вјетри кроза њ језде, Он мјесто лишћа зеленога

У тамној крошњи њише звијезде.

Њише и сања љепше дане, Он позна закон дугих љета: Опет ће шумит зелен-гране Усред ливада пуних цвијета.

Григор ВИТЕЗ