Наша књижевност

Љ | 2: он остаје беспомоћно сам у својој опустелој кући, окружен само иретећим водама. 7 ;

У филмској хроници „Политике“ Д. Ђ. је рекао да је био задатак Уметничког филмског савета да сценарио Југослава Ђорђевића, пре поверавања режији, подвргне дискусијама и исправкама. Мирне душе могу да изјавим да се ни о једном сценарију није толико дискутовало као о сценарију за филм „Језеро“. Али, не треба заборавити да су се зе“ двискусије водиле пре више од две године, у доба кад се и кол нас, по речима друга Тита, „било усталило мишљење да је све оно што се ради у Совјетском Савезу пајбоље и једино правилно и да то само треба пренијети код наси примијенити у нашој пракси, па шта из тога буде успјело“. Све сугестије које је писац сценарија добијао у то време (у томе чланови Уметничког филмског савета нису предњачили, него је, напротив, највећи број чланова био за основну поставку "Борђевића) стицале су се у пуки, уски прагматизам совјетског шаблона. Говорило се да је безусловно потребно протирити филмску радњу и приказати повезаност сељака из села које се потапа са радницима хидроградње, затим да треба подвући опасност која прети хидроградњи од саботера и будност радника у борби против непријатеља социјализма, и најзад, да све то треба да буде што конкретније везано за одређено место и време.

Познато је, међутим, да филмска драматургија, по самој својој природи, не трпи неколико упоредних радњи, тачније, неколико упоредних заплета и расплета. Самим тим што. се писац сценарија дао повести овим сугестијама, он је у својим накнадним верзијама сценарија морао да упадне у вештачка повезивања више паралелних филмских радњи, а самим тим у уметнички неприродне, неистините ликове у исто толико уметнички неприродним и ненстинитим ситуацијама. Тако је испало да Петар није више био постављен као сељак-средњак кога мења лепота, бујност и снага нашег социјалистичког села, него као човек који прилази напредној страни само зато што му је старо, реакционарно село убило сина Тому и што је у реакционарним остацима старог села, у кулаку Фрањи, у Јерку и велечасном, открио обичне злочинце. Решење које одмах поставља питање: па зар је у томе уметничка истина, зар по ту цену треба пробудити машту гледалаца да уметнички доживе суштину социјалистичког преображаја највећег броја нашег сељачког живља» Разбијањем основне филмске драме и унакажењем главне личности у филму, били су разбијени и остали драмски чворови и унакажени и остали ликови у филму, па је сасвим разумљиво што у сценарију није постигнуто „чврсто срастање главних догађаја и главних личности у једно истакнуто основно збивање“.

ж

ж ж

Редитељу Радивоју Ђукићу била се пружила могућност да у многоме отклони основну слабост сценарија и да у неку руку врати Југослава Ђорђевића на идеју преображаја сељака-средњака Петра, на првобитну главну идеју на којој је Ђорђевић био засновао филмску радњу. Редитељ Ђукић би у томе успео да је у режији инсистирао на елементима Петровог преображаја —

зн ја | 74 З |