Наша књижевност

1986

Као што је познато, – прошлост Срба у Славонији, Банији, Кордуну, Лици, Горском Котару, Жумберку, Книнској Крајини и другим крајевима Хрватске и Далмације врло је богата догађајима и врло интересантна због виталности с којом су се Срби одржавати упркос феудалним господарима, католичкој цркви и ћесарској власти који су све чивили да их потлаче и подвласте својим циљевима. Књига и штампа у тој борби имала је знатан удео.

Ова изложба то потврђује, али то није једина њена сврха; она је припремљена и с намером да се широке масе упознају с једним делом културног стварања _ хрватских Срба, ашто ће послужити не само упознавању резултата наше културе него и учвршћивању братства и јединства. Сем тога намера приређивача је била и „да масе упознају са риЈетким и драгоцјеним старим књитама које су хрватски научници сачували од усташког уништавања, које је хрватски народ сачувао одупирући се фашистичком дивљању.., Излажући те књиге... — каже се у уводу кагалогу ове изложбе –-- ми одајемо захвалност братском хрватском народу што нам је ово културно благо сачувао.“

Врло лепо приређена, ова изложба је обухватила српске писце рођене на тлу данашње НР Хрватске без 06зира где су деловали, а такође и (Србе културне раднике из других крајева који су у Хрватској радили. Сем тога, на изложби су приказане и српске штампарије у Хрватској, као и хрватске штампарије које су ћирилицом штампале српске књиге. Разуме се, да је на изложби дато места и старим рукописним књигама које су писане у Хрватској.

Најстарија таква књига је Апостол из год. 1454, писан у Вараждину још пре пада Смедерева под Турке, ма да су интересантни и доцнији преписи, као оно Четверојеванђеља које је радио ђак или инок Радоња негде у северној Далмацији год. 1551 и Триод посни писан у манастиру Ораховици код Осјека год. 1584. Али може се рећи да су готово сензације две књиге рађене на пергаменту, два јеванђеља _ спасена од усташа иа

Књижевност

Лепавине, једног од најудаљенијих српских манастира у Хрватској: прво је писано у Србији у ХШ веку, а друго у Македонији у четрнаестом, па испред Турака склоњено у Лепавину. На пергаменту је једна од старих штампаних књига. То је Октоих из штампарије Божидара Вуковића који су штампали год. 1537 у 'Млецима (Теодосије и Генадије, монах милешевски, родом из Пријепоља. Примерци ове књиге обично се налазе на хартији, али ово је један од врло ретких примерака штампан на кожи.

Бредно је хвале што су се приређивачи ове изложбе потрудили да помоћу старих књига, нађених на територији Хрватске, прикажу старе српске штампаре и штампарије: Ђурђа Црнојевића (1493):), Божидара Вуковића (1519), Божидара Горажданина (1519), манастира Милешеве (1544), Виценца Вуковића (1546), Тројана Гундулића (1552), Мркшине Цркве (1562), Јакова из Камене Реке (1566), Јеролима Загуро вића (1569), Марка и Бартола Гинами (1638), Јована у Трговишту (1649), Стефана Скадранина (1563). Занимљиво је да ниједна књига није нађена у Хрватској из штампарија у Грачаници и манастиру Рујну; иначе су готово све старе штампарије заступљене на овој изложби.

Знатан део изложбе посвећен је српским писцима из осамнаестога и с почетка деветнаестога века, рође-

ним у Хрватској или активним на

њеној територији. Ту су Орфелин, Стојан Шобат, Кирил Живковић, Стефан Вујановски, Стефан Рајић, песник Јован Дошеновић, Викентије _ЈЉуштина, Георгије Хранислав, Герасим Зелић, Димитрије Исаиловић, Павле Соларић, Доситеј, са њиховим издањима, сликама, рукописима. Затим су тако исто претстављени Сава Мркаљ, Јован Гавриловић, Бранко Никанор Грујић, Јоксим Новић Оточанин, Мушицки, Ђуро Даничић, Константин Пеичић, Божидар Петрановић, Јован Сундечић, Никола Беговић и други писци 1) Година у загради казује, приближно, почетак њиховог штампарског рада.

~