Наша књижевност

61

Од Сунца

И никоше деца, грунуше одасвуд.

И голубови, јата голубова.

Куће празне, постеље голе, у свакој по кавез.

Голубови, деца, гукање и жагор.

Излетеше новчићи из џепа. Падају деца једно поврх другог. Јагма, и псовке узавреше.

У кући једној пописмо чај, голубови и жене око нас. Шећера нема за чај.

Натраг.

Треба се пробити кроз децу, и опет из џепа пљусак. Кола одмичу брже, дерњава за нама, чопори, чопори.

Каменице!

О, па да — ја сам странац!

Странац!

Голубови, голубови...

Ристо РАТКОВИЋ (Александрија—Каиро 1942)