Наша књижевност
296 ЊЕ Е Књижевпост
добра трећина филмског журнала понекад приказује некакво стовариште намештаја, нову парфимерију или продавницу кобавица, и то само зато да би се
у крулном плану рекламирала ова или она фирма која се филмској компанији новчано богато одужила.
У погледу форме светска филмска репортажа тапка у месту. На први поглед то може да изгледа несхватљиво кад знамо да је она само једна грана документарног филма који је за последњих педесет година готово у скоковима освајао смеле и допадљиве форме изражавања. Познато је да су сви постигнути успеси на пољу сниматељског рада, а добрим делом и специфичности у области чисто филмског језика изражавања, дело документарног филма који је у том погледу служио и још увек служи као претходница уметничком филму. Филмске новости нису се обогаћавале овим достигнућима. Још увек се „ловци слика“ служе застарелим, стереотипним снимцима и још увек њихове „реализације“ говоре почетничким филмским језиком — пракса која се доследно спроводи кад год је реч о материјалу који би се врло радо избегао, а доноси само зато што би његово отсуство пало у очи и најпросечнијем гледаоцу. Перфидност оваквог начина рада може се наслутити: рђав, неуметнички снимак одузима снимљеном догађају моћ сугестије, а при том се ствара илузија праБог, непатвореног документа.
Засебно место у светским филмским информацијама заузимају совјетске
филмске новости, а међу њима Новости дана. Овај централни совјетски.
филмски журнал који се био заоденуо у рухо девизе: „Показати свету богат и пун боја живот совјетских људи у свим совјетским братским републикама“= може се похвалити само хвалисавим истицањем ненадмашности руских људи.
Убрзо по завршетку Другог светског рата запажају се у Новостима дана извесне тенденције које би на први поглед могле бити протумачене као тенденције развијања националног поноса, ослобађања од осећања маловредности пред другим народима и јачање совјетског патриотизма, јачање љубави према земљи која је прва остварила социјалистичко друштвено уређење, али се брзо открило да од свега тога нема ни трага ни гласа, већ да је на целој линији приказивања људи и догађаја реч само о великоруском национализму највулгарнијег типа и облика. Доказе о томе нам пружа већ и сам однос руских сторија према сторијама из осталих савезних република. Тај однос износио је у прошлој години два према десет (наравно, у корист руских сторија). И начин како су приказани руски људи и догађаји, у поређењу са начином приказивања људи и догађаја из осталих република, сведочи нам до које је мере великоруски :новинизам освојио централне Новости дана. Сцене које се снимају у неруским републикама нису важни догађаји дана у тим републикама, него до отужности сладуњави призори фолклора, или разне веће или мање необичности у стилу колонијалне егзотике, на које се човек привикава да гледа с извесног пједестала, као на нешто, нако доста занимљиво, илак дозлабога примитивно и заостало. Ево неколико типичних назива неруских сторија: Омладина Коканске области играуз музику народних инструмената. — Брањепамукау Туркменској Републици. —
+ Советское исскуство бр. 2, 1948.