Наша књижевност

Пе 211

ПРУ НрР_У 7"РРРРРУТАЧУР , ,

Катунском нахијом, над Цетињем, у пространу ноћ разапету од манастира и Владике у њему, преко Ловћена, у бескрај.

Доживи човек на Цетињу дивне дане, прозрачне, безмерно простране на четири стране света. Али с васионом се срета човек на Цетињу ноћу, у позно летње или рано јесење ноћи: гравитација човека навише, ка звездама, постаје тада човеку јасна и слатка. Свеједно да ли је та ноћ облачна летња ноћ кроз коју језде црно и бело ишарани, лаки, сухи облаци што се једнако распуцавају и опет сабијају; или је блистава позно августовска ноћ кад је над југом Европе небо ниско, препуно крупних сазвежђа, а у поднебесју немирно од звезда падалица, или, како их народ зове, звезда луталица — свеједно. Тишина је у такве ноћи над Цетињем она иста, пустињска, која је била у доба Владике Рада. Нема у Цетињскоме Пољу ни птица, ни звери, ни домаће живине. У мајушном градићу људи се наживе живота дању, не продужују га у ноћ. Тишина васионска слије се са тамом пустињском, и заиста је ноћ. Будан човек у такву ноћ на Цетињу и сам је као«звезда. Исплови ли позно у ноћ месец, онда је то „сан летње ноћи“, ноћ кроз коју је млади песник, посађен на лабуда, летео са лепом вилом на Ловћен.“ Месец је влажан, приморски; ваздух од таква воденога месеца јасно зеленкаст, и у том ваздуху све прозрачно: види човек ход живота У дрвету, провиди пријатеља који с њим пролази Пољем, види над Ловћеном махање крила, да ли крилатог коња Пирлиторца, да ли виле Ловћенске. Црни камен око вас и изнад вас, без једног је становника, без искрице осветљења. Али над тем утуљеношћу небо је препуно блистања и покрета, нешто се тамо у висинама ради, ствара, нешто је, тамо далеко, будно и брижно без краја. Над маленим Цетињем стражари вечност. И ствара вечност, игра се вечност, и глуми вечност, и човек гледа и разуме. Од таквих је ноћи млади Раде Петровић учио мислити, од звездане поезије учио материализовати мисао у језички израз. У такву је ноћ Владика Раде нашао своју аналогију- између малога и великога света, између микрокозма и макрокозма. У једну од таквих ноћи је нашао једну од својих двеју реалности. Коју: Од рађања светлих светова из таме, до сурвавања светлих светова у таму, и опет изнова, и свугде, свакад, кроз вечност, присутан човек.

ПР ту.

мај

ут

затим дира дивним о 1

Перјаник на стражи пред кулом Биљарде — ради чега и | ради кога је стражиог По границама земље стражили су Уско- |

ци и хајдуци. Перјаник у врх Цетиња одавао је почаст звездама, АТЕН и вребао како дуго се код Владике неће угасити мала светлост, или како се немирно гаси и опет пали руком онога који не може да заспи, или не сме заспати, јер још није свршио посао. Шта ради Владика Чита; или учи; или пише писма пријатељи-

а

#) Из садржине једне раније приказане Његошеве песме.

РАИ ут