Наша књижевност

,

ДВИЈЕ ПЈЕСМЕ

РАД ЖИВОТА

Бубњају аорте — да ли то протичу топоти; Ил' шуме врелаг Ил тавно шуме крилаг

Ја нијесам болесник ни први ни стоти поклопила ме болница, поклопила. ·

И не знам гдје сам... Гдје ће ме огањ овај

однијет, спржит мег Или ћу здравља чашу _ испијат опет са осмјехом, сном другова

с Орана мојом у маршуг

Ах сањам гозбе, и жита, и жетве,

а гори оком и лава на усне слази,

и не могу, и не могу у вирове Неретве, и не могу себе да зајазим!

И не могу главу са узглавља — у

да сиђем доље, улицом живом крочим,

да пијем небо, ту кору што се јавља

— горе ми очи, мутне су моје очи. с

Болести — бјежи! Собо — бјежи! Куго!

Жељан сам бразда, и неба, и плота,

и пјева птице (давна моја туго!)

— ох вриштим, вриштим рад живота!...

# | -. 2 Књижевност