Наша књижевност

200 Књижевност

Полазећи од Бекона Хопе приступа следећем доказивању: Ако материјалност пружа људима сва њихова знања, из тога проистиче да су интуиција, мисао, претстава итд. само утваре материјалног света, више или мање лишене свог осећајног облика. Све што наука може да уради, то је да тим утварама да име. Једно једино и исто име може бити примењено на више утвара. Могу чак бити и имена имена. Али би било противуречно тврдити, с једне стране, да се порекло свих мисли налази у материјалном свету и подржавати, с друге стране, да је реч више него реч и да изван претстављених бића, увек индивидуалних, постоје још и општа бића. Нематеријална супстанца је, напротив, исто толико противуречна колико и нематеријално тело. Тело, биће, супстанца, све је то једна иста стварна мисао. Мисао се не може раздвојити од материје која мисли. Она је предмет свих промена. Реч бескрај нема смисла, осим ако не означава способност нашег духа да бесконачно додаје. Ми ништа не знамо о постојању Бога зато што материјалност једина може да буде објекат перцепције и знања. Једино је моје сопствено постојање сигурно. Свака људска страст је механички покрет који се свршава или почиње. Објекти нагона су човеково добро. Човек је подвргнут истим законима којима и природа. Моћ и слобода су истоветни.

Хопс је систематисао Бекона, али није на одређене разлоте поставио своје основно начело, по коме би знања и мисли имали своје порекло у материјалном свету. Лок је у свом Есе ЈУ о људскомразуму дао разлоге Беконовог и Хопсовог на– чела.

Као што је Хопс уништавао теистичке предрасуде беконовског материјализма, тако су Колинс, Додвел, Ковард, Хартли, Пристли итд. срушили последњу теолошку препреку Локовом сензуализму. Што се материјалиста тиче, теизам је само погодан и нехајан начин да се ослободи религије.

Већ смо скренули пажњу колико је Локово дело дошло у прави час за Французе. Лок је основао филозофију здравог-разума,“ то ће рећи да је околишним путем изјавио да не постоје филозофи који би имали друкчије осећаје од нормалних човечијих осећаја и разумевања који се на њима оснивају.

Директни следбеник и француски тумач Локов, Кондијак, усмерио је одмах Локов сензуализам против метафизике ХУП века. Доказао је да су Французи с правом одбацили ту метафизику као једноставну играрију маште и теолошких предрасуда. Обја-. вио је једно побијање система Декарта, Спинозе, Лајбница и Малбранша. ;

У свом делу Есеј о пореклу људских знања он је развио Локове идеје и доказао да су не само душа већ и чула, не само начин образовања мисли већ и начин осећајне перцепције ствар искуства и навике; Од образовања и спољних околности

#) У оригиналу стоји на француском: ђеп 5еп5,