Наша књижевност

Декарт и извори француског матери јализма 201

зависи дакле цео развој човеков. Кондијака је у француским школама истиснула само еклектична филозофија.

Разлика између француског и енглеског материјализма је разлика двеју националности. Французи су енглеском материјализму дали дух, месо и крв, речитост. Они су га обдарили темпераментом који му је недостајао, и љупкошћу. Они га цивилизују.

Код Хелвециуса, који поступа слично Локу, материјализам добија свој специфично француски карактер. Хелвециус га одмах схвата у односу на социјални живот (Хелвециус: О човеку). Чулне способности и самољубље, уживање и добро схваћени лични интерес су основи сваког морала. Природна једнакост људских интелигенција, јединство између напретка разума и напретка индустрије, природна доброта човека, свемоћ васпитања, то су главни чивиоци његовог система.

Списи Ламетрија дају нам комбинацију картезијанског и енглеског материјализма. Он до појединости употребљава Декартову физику. Његов „човек-машина“ је срачунат по Декартовој животињи-машини. У Холбаховом Систему природе физички део је амалгам енглеских и француских материјализама, као што је морални део у битности заснован на Хелвециусовом моралу. Француски материјалиста који се још најчешће повезује с метафизиком и, баш зато, добија Хегелове похвале, Робине (О природи) изрично се позива на Лајбница.

Немамо шта да говоримо о Волнеју, Дипуију, Дидроу, итд.

као ни о физиократима, сада када смо доказали двоструко поре- ·

кло француског материјализма који је изникао из Декартове физике и енглеског материјализма, као и опозицији француског материјализма метафизици ХУП века, метафизици Декарта, Спинозе, Малбранша и Лајбница. Та се опозиција могла код Немаца појавити тек откако су они сами у опозицији према спекулативној метафизици. >

Као што се картезијански материјализам завршава у науци о природи у правом смислу те речи, друга тенденција француског материјализма избија директно ка социјализму и комунизму.

Када се проучавају учења материјализма о урођеној доброти и подједнаким интелектуалним обдареностима људи, о свемоћи искуства, навике, васпитања, о утицају спољних околности на човека, о високом значају индустрије, о законитом праву на "уживање итд., није потребно много мудрости па открити шта га нужно повезује за комунизам и социјализам. Ако човек присваја свако знање, перцепцију итд. у чулном свету и у искуству у крилу осећајног света, оно што је дакле важно то је да се емпирички свет организује на такав начин да човек у њему може да живи и привикне се на оно што је стварно људско, да себе ссети у својству човека. Ако је правилно схваћен интерес начело сваког морала, оно што је важно то је да се посебни интерес човека стопи с људским интересом. Ако човек није слободан У материјалистичком смислу речи, то јест ако је слободан не по не-

~ оне“ Ди

ман фр ауф али пл Уа

атеиста

пи - --——