Наша књижевност

- Књижевност

Уа „+. једноставних ријечи, које ће се памтити и жив јети у Одреду ис Одредом док га буде, :

— Другови моји. Да ми је та срећа да живим и поживим овај кратки људски вијек и на крају часно умрем, овако како је живио и умро наш друг Стојан. Да дочекам, — на овом мјесту његов: глас је постао некако свечан и висок а мутне очи успламтјеше живом ватром — да дочекам смрт овако јуначки, на ногама, пркосно усправљен, борећи се до посљедњег даха што га буде, борећи се за све оно због чега је једино и вриједно живјети и умријети овако као слободан човјек, исто овако као што је то само наш друг Сто-

_јан могао и знао. И вама, другови, од срца желим ту срећу.

Касније, кад би неко јуначки и мушки дочекао смрт, знало би се рећи:

— Држао се, брате, славно и поштено као наш Стојанчина.

Тако се и МЕН Стојан Матић борио у Одреду Гојка Суваче.

(Одломак) т Ристо ТРИФКОВИЋ

„