Наша књижевност

268 “ ; _ Књижевност

Ђорђевац“. Приликом увиђаја по неким напакованим му кривицама утврди се да су „сведоци очевидци“' који су га теретили, латали. Ја онда изговорим: „Да је нешто жив Карађорђе, па да сад одмах овде на лицу места овим сведоцима пресуди“ од речи до речи, и само то. Одмах достава против мене да сам говорио: да, треба протерати Обреновиће, па довести Карађорђевиће, те да побију све либерале и напредњаке, и сто чуда. И тада, на неколико дана после објаве једног мог написа о тој мојој кривици у „Одјеку“, крајем августа 1896, добијем једну карту од њега. На карти само: „Здраво!“ -

Сем тада, јавио ми се и после објаве једног написа у „Одјеку“ крајем јануара 1899 о мом сукобу на Светосавској забави 1899 са једним ондашњим „народним послаником (Филипом Ером). Није прошло неколико дана, а од Раде добијем карту и на њој само „Све ће то народ позлатити!“

ХМ

Уочи Ивањадне 1899 стигнем возом у Београд око пет сати по подне. Отседнем код „Париза“, па одмах кренем за својим пословима. Кнез-Михаиловој улици баш пред радњом „Коста Николић“ сретнем Митровића. Нисмо се давно били видели, те де најсрдачније поздравимо. Одмах ме пита: „Шта би са твојом Светосавском комендијом. Кажем му укратко, а он пошто ме је пажљиво саслушао, чудећи се да је и тако што могло бити, наједном ће: 'Оћеш, 'оћеш ти! Као и са оном песмом!“ Одмах помислим на Ноћ, па ипак више инстинктивно — да се приберем, упитам: „Са којом песмом; — Па са оном, Ноћ! Нећеш ваљда још и од мене да кријешг; Знаш ли да сам због ње отпуштен: Мисле да је моја.“

Тежак моменат, може се мислити колико тежак за мене, нарочито кад се има на уму, шта је он, Митровић, значио за мене, како сам ја гледао на њега, и како сам се увек осећао према њему. Сетим се оне прве своје помисли и своје прве одлуке, и видим колико сам грдно погрешио што ја нисам послум1ао своју памет.

О овоме потпуније у Сећањима на Милорада Ј. Митровића. Овде укратко само ово. Песма је написана крајем 1897. Садржина: нешто налик на једну варијанту скаске о Прометеју. Пошљем ја некако крајем јула или почетком августа 1898 уредништву Одјека. У септембру 1898 Пашића спроведу на издржање затвора. Осуђен је био на девет месеци затвора за увреду краља Милана. На дан спровода изађе у Одјеку оштар уводни чланак Стојанов а у подлистку поменута моја песма Ноћ. Полиција (управа града Београда) оптужи и уводни чланак и песму за увреду краља Милана. Чим сам то пронашао у новинама, хтео сам одмах да известим~управу да сам ја писац

| |